Alo traži „pravdu za goveda u Danskoj”, tvrdi da im se brani da podriguju

Procenjuje se da jedna prosečna krava godišnje ispusti gotovo šest tona gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Zbog toga je Danska nedavno odlučila da oporezuje i stočare, a novac od poreza dalje uloži u održive izvore energije. Međutim, ovaj kompleksni problem uticaja stočarstva i poljoprivrede na okolinu, i napora pojedinih država da smanje emisiju štetnih gasova, tabloidi u Srbiji javnosti prezentuju krajnje banalno i podrugljivo. Alo, na primer, navodi da Danci „optužuju krave da ugrožavaju planetu”, i da su upregli čitav državni mehanizam da spreči životinje da „podriguju i ispuštaju gasove”.

Pixabay

Izvorni članak je objavljen 01.07.2024. (Alo)

Alo je objavio tekst sa naslovom „Pravda za goveda. Korisna i pitoma životinja optužena za ugrožavanje cele Zemlje.” U tekstu se navodi da krave jedu mnogo trave i proizvode puno metana. „Da izvinete podriguju i puštaju gasove. Sada već postoje čitavi državni mehanizmi koji pokušavaju to da spreče.”

Večernje novosti su sa druge strane korektno izvestile o ovoj temi, ali nisu odoleli da je banalizuju u naslovu, te se pitaju „Krava podrigne i ugrozi planetu?”

Banalizujući i svodeći priču na podrigivanje krava, Alo propušta da objasni kompleksan problem zagađenja, kome, između ostalog, doprinosi i stočarstvo.

Povod za tekst jeste nedavno potpisani Sporazum o zelenoj Danskoj, a on, između ostalog, predviđa oporezivanje stočara zbog emisije gasova staklene bašte (poput ugljen-dioksida i metana) koje proizvodi stoka.

Ovaj sporazum međutim, ne znači da se planira desetkovanje broja krava, niti se on odnosi samo na stoku. Obuhvata čitav niz mera koje bi trebalo da doprinesu smanjenju emisije gasova staklene bašte – cilj je da 2030. godine u atmosferi bude 1.8 miliona tona štetnih gasova manje nego danas.

Dokument predviđa i pošumljavanje, subvencije za smenjenje upotrebe đubriva ili korišćenje aditiva u ishrani stoke kojima se smanjuje emisija metana, a jedna od mera jeste i oporezivanje farmera zbog emisije gasova staklene bašte koje proizvodi stoka. Efektivni porez će iznositi oko 16 evra po toni zagađenja gasovima staklene bašte počevši od 2030. godine, a povećaće se na oko 40 evra do 2035. Danska organizacija Concito, inače fokusirana na klimatske promene i održivi razvoj, izračunala je da prosečna krava godišnje izbaci oko 5,6 tona gasova koji doprinose efektu staklene bašte.

Na sajtu danskog Ministarstva za poreze se navodi da će prihodi od poreza biti uloženi u dalje investicije, između ostalog, za podšku zelenoj tranziciji, odnosno prelasku na zelenu energiju, ulaganju u obnovljive izvore, smanjenju štetnih gasova i slično. Tim novcem će se, kako navode, pomoći i najsiromašnijim farmerima koje će porez najviše pogoditi.

„Svrha poreza je da podstakne sektor da traži rešenja za smanjenje emisije štetnih gasova”, rekao je CNN danski ekonomista Torsten Hasforth.

Ipak, kako piše CNN, deo farmera iz Danske smatra da je ova mera „strašan eksperiment”, te da ne veruju da će Danska ovim sporazumom rešiti klimatski problem.

Danska je inače poznata po stočarstvu u Evropi, a prema podacima Statističkog zavoda Danske, ova država je 2023. godine imala preko 15 hiljada registrovanih farmi.

Kakve veze poljoprivreda ima sa metanom i kako je to sve povezano sa efektom staklene bašte?

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objašnjava da poljoprivreda itekako doprinosi zagađenju gasovima staklene bašte – oni se emituju tokom proizvodnje hrane, iz životinjskih fekalija ili svakom promenom namene zemljišta tokom kojih se oslobađa velika količina ovih gasova.

Upravo je metan gas o kome se često govori, naročito kada je reč o uticaju poljoprivrede i stočarstva na zagađenje. Metan emituju domaće životinje poput goveda, koza, ovaca tokom varenja hrane, ali i stočno đubrivo. U manjim količinama dolazi i od uzgoja pirinča, ali i tradicionalnom proizvodnjom nafte i gasa. Oko 40 odsto ovog gasa dolazi iz prirodnih izvora (poput močvara), a oko 60 odsto je posledica ljudske aktivnosti.

„Najveći antropološki izvor je poljoprivreda, odgovorna za otprilike jednu četvrtinu emisija metana, a odmah iza nje se nalazi energetski sektor koji uključuje emisije iz uglja, nafte, gasa i biogoriva”, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Udeo poljoprivrede u ukupnim svetskim emisijama štetnih gasova iznosi skoro 12 odsto.

Ujedinjene nacije navode da je emisiju metana moguće smanjiti promenom poljoprivredne tehnologije, prelaskom ljudi na ishranu bogatu biljkama i prihvatanjem alternativnih izvora proteina. Navode da naučnici istražuju alternativne vrste hrane za stoku kako bi se smanjila emisija metana i traže nove načine za upravljanje đubrivom.

Međunarodna agencija za energetiku objavila je 2023. da je trećina „odgovornosti” za globalno zagrevanje upravo na metanu, te da je u 2022. godini došlo do njegovog značajnog povećanja ovog gasa.