Foto: Medija centar Beograd
On je, u okviru serijala Pres Ekstra, ukazao da se lažnim vestima konstatno stvara strah, da bi se lakše kontrolisali životi građana i njihove političke odluke.
Antonijević je novinarki Sandri Krstanović Živković rekao da je u kreiranju lažnih vesti „mrtva trka između političara i medija“. Prema njegovoj oceni, i kod jednih i kod drugih presudan je interes, samo je pitanje da li im je prioritet sticanje profita ili potpuna izmena slike stvarnosti. Protiv lažnih vesti može se boriti ako budemo više govorili o tom fenomenu, uveren je Angtonijević, ali podseća i na Ustavom i zakonima propisanu obavezu jasnog, tačnog i istinitog informisanja.
On je predočio da se krši zakon, ukoliko se ona ne sprovodi ili ako se se svesno plasiraju lažne informacije i napomeuo da bi poruku jasnog definisanja lažnih vesti i njihovog sankcionisanja, pre svih, trebalo da pošalje Ministarstvo kulture i informisanja. Presudno je važna i medijska pismenost građana, istakao je Antonijević, koji smatra da je za lažno informisanje pogrešno kriviti samo društvene mreže.
Svedoci smo, kako je objasnio, svakodnevnog plasiranja lažnih vestu u tabloidima, što je mnogo gore, jer je novinar odgovoran i plaćen za napisanu reč.
Ukazujući da se pojedinci i organizacije koje se svakodnevno bore za ljudska prva najčešće u medijima prikazuju kao izdajnici i strani plaćenici, on je rekao da bi i sam postao žrtva lažnih vesti, ukoliko bi ih zaista pamtio.
„Najbolji recept je da iz svoje glave izbrišete sve informacije koje iskrivljuju stvarnost“, zaključio je Antonijević.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.