Atentat na Trampa i propust bezbednosnih službi: Kako su žene (opet) krive za sve

 

Izvorni članak je objavljen 17.07.2024. (Informer)

Informer je objavio ono o čemu već bruje mnogi Tviter nalozi iz Amerike: da se agentice tajne službe iz Trampovog obezbeđenja nisu dobro snašle nakon atentata i da treba da se preispita da li su žene uopšte kadre da obavljaju takav posao.

Ovo se tvrdi mahom na osnovu dva video-snimka koja su nastala u sekundama i minutima nakon pucnjave. Na jednom videu ekipa bezbednjaka (nekoliko muškaraca i jedna žena) okružuje Trampa nakon ranjavanja kako bi ga izveli, ali je ona niža pa je njegova glava i dalje izložena. Na drugom videu, tri agentice se raspoređuju oko Trampovog automobila, jedna stavlja naočare i deluje nervozno, dok druga pokušava bez uspeha da ubaci pištolj u futrolu.

Informer piše da su se ove agentice ponašale „kao muve bez glave”, a onda i da su povređenog Trampa za jučerašnju konvenciju u Milvokiju ovog puta čuvali samo muškarci, „ne bez razloga”.

„(Sve to) je izazvalo buru u američkoj javnosti i sumnju da žene uopšte mogu i treba da budu u obezbeđenju najviših političkih figura u SAD”, piše Informer.

Koja je to javnost o kojoj govori Informer?

Prema oceni magazina Wire, uglavnom se radi o američkoj desnici. Preciznije – o onima koji kritikuju to što se od septembra 2022. na čelu američke obaveštajne službe („Secret Service”) nalazi žena, Kimberli Čitl, koja se zalaže za veću rodnu diverzifikaciju u redovima službe.

Ona je prošle godine u izjavi za televiziju CBS najavila da joj je cilj da u službi do 2030. godine bude 30 odsto žena, u skladu sa takozvanim DEI principima (diversity, equity, inclusion – različitost, jednakost, inkluzivnost). Trenutno, žene čine 24 odsto zaposlenih američke tajne službe.

Ova njena TV izjava sada je pojedinima došla kao „kec na deset”. Desničarski nalog „Libs of TikTok” je u viralnom postu koji je došao do 10 miliona ljudi naveo da su ovo „rezulatati DEI”, odnosno da je ubistvo čoveka u publici na Trampovom govoru posledica politika ravnopravnosti.

Drugim rečima, za ovo što se dogodilo, krive su žene jer navodno nisu dovoljno kompetentne i sposobne za rad u bezbednosnim službama.

Secret Service Director a few months ago: We’re focusing on hiring more women to be more diverse.

Yesterday:

– Female agent couldn’t holster gun.

– Female agent frantically shouted “what are we doing? Where are we going?” after the shots.

The results of DEI. DEI got someone… pic.twitter.com/08zcQUXie7

— Libs of TikTok (@libsoftiktok) July 14, 2024

Who should be protecting #Trump?

„I know what to do.“
Vs.
„What do we do!?“ pic.twitter.com/14taYCeF5s

— Emergent Perspective (@_emergent_) July 14, 2024

Obezbeđenje višestruko zakazalo, ne (samo) žene

Četiri dana od atentata, mnoge stvari još uvek nisu razjašnjene, ali ono oko čega se svi slažu jeste da je za propuste odgovorna američka tajna služba.

Kako piše BBC, postoji nekoliko pitanja na koje javnost očekuje odgovore.

Na primer, zašto krovovi u okruženju nisu bili obezbeđeni i nadzirani, da li je istina da su očevici upozorili policiju na pucača ali policija nije pravovremeno reagovala, da li je na događaj poslato premalo agenata, da li je Tramp dovoljno brzo evakuisan, i zašto se obaveštajna služba previše oslanjala na lokalnu policiju. Naime, kako su za Vašington Post i priznali iz bezbednosne službe, područje odakle je Kruks pucao nadzirali su policajci, a ne bezbednjaci.

Najavljena istraga i nadzor nad radom tajne službe bi u narednim danima i nedeljama trebalo da pokažu ko je sve u lancu odgovornosti zakazao i kako, kao i da li su pojedinačni nadređeni i agenti na terenu svoj posao – nezavisno od pola – radili kako treba ili ne. Prvi prsten obezbeđenja oko Trampa, u kome su bile i pomenute agentice, svakako nije jedini čija odgovornost treba da bude ispitana.

„Sposobni” muškarci i „nesposobne” žene

Ipak, iako mizogini deo planete sada odgovornost svaljuje na malobrojne žene iz Trampovog obezbeđenja, bezbednosni propusti se – gle čuda – dešavaju i kada su u obezbeđenju samo muškarci.

Tako je, recimo, 1981. godine američki predsednik Ronald Regan ranjen u atentatu dok je hodao ka predsedničkoj limuzini. Ispostavilo se da je obezbeđenje napravilo propust jer su dozvolili da nenadzirana grupa ljudi, u kojoj je bio i atentator, stoji na svega pet metara od predsednika.

Osim jedne agentice koja je toga dana bila zadužena za organizaciju rute i zaštitu predsedničkog konvoja, u neposrednom Reganovom obezbeđenju, kako se na istorijskim fotografijama i snimcima može videti, bili su samo muškarci.

Ovi agenti obaveštajne službe, njih sedmorica, kasnije su novčano nagrađeni jer su kao pripadnici obezbeđenja rizikovali živote da zaštite Reganov, a jedan od njih je i ranjen.

Pišući ovih dana o slučaju Trampovog atentata i tvrdnjama da žene „kaljaju” obraz američkog bezbednosnog sektora, i magazin Tajm podseća na brojne kontroverze u radu ove tajne službe kojom decenijama dominiraju muškarci.

Tokom godina su, naime, zabeleženi brojni skandali i to ne samo u vezi sa bezbednosnim propustima, već i slučajevi seksualnog zlostavljanja koleginica, nedoličnog ponašanja agenata (jedan je zaboravio metak u hotelskoj sobi u kojoj je bio sa nepoznatom ženom), vožnji u pijanom stanju, nepropisnog korišćenja oružja, angažovanja prostitutki tokom radnih zadataka, pa i slučajevi pedofilije.

Drugim rečima, profesionalnost, poslovne kompetencije i odgovornost na radnom mestu nemaju veze sa polom niti biologijom.

Ona da rađa, on da brani?

Jedno od osnovnih opštih mesta patrijarhata jeste tvrdnja da je žena biće koje se najbolje snalazi u kući i poslovima koji uključuju negu drugih, a da muškarcima treba prepustiti zadatke koji zahtevaju borbenost, agresivnost i sposobnost za brze, a efikasne reakcije. Jedan od razloga za to jeste ukorenjeno uverenje da su žene „histerične”, „iracionalne”, „previše emotivne” i nesposobne da razmišljaju razborito i hladne glave, dok su muškarci sve suprotno od toga.

Ovo su dugo i zvanično smatrali i u američkoj tajnoj službi. Žene koje su u prvoj polovini 20. veka pokušavale da konkurišu za posao specijalnog agenta bile su odbijane, i to neretko uz neprimerene i ponižavajuće komentare.

„Rad ove službe ne zahteva zapošljavanje žena”, pisalo bi u odbijenicama, ili: „Kada su službi potrebne usluge žena, obično je to nakratko, a za hitne slučajeve uglavnom angažujemo članicu porodice nekog od operativaca”.

Kada se od 1971. služba konačno otvorila i za zapošljavanje agentica, bilo im je napomenuto da se od njih očekuje da rade sve što i muškarci, pa će dobiti i jednake plate.

Danas na njihovom sajtu stoji da žene imaju prioritet pri zapošljavanju, budući da ih je i dalje značajno manje nego muškaraca.

Svi kandidati, međutim, nezavisno od pola, roda i drugih identitetskih pripadnosti, moraju da ispunjavaju potpuno iste uslove da bi dobili posao specijalnog agenta.

Jedino što se razlikuje jesu „pragovi” u testovima fizičke snage i fizičke izdržljivosti na prijemnim ispitima – za žene su propisani nešto niži standardi nego za muškarce. Na primer, muškarac do 29 godina će dobiti ocenu „odlično” ako za minut odradi 55 sklekova, dok se za ženu kao „odlično” računa 40 sklekova.

Nakon prijema u službu, svi prolaze potpuno iste intenzivne višemesečne psihofizičke pripreme i obuke za rad u kriminalnim istragama.

Zapošljavanje žena je dugo bilo zvanično zabranjeno i u FBI, jer se smatralo da one ne mogu podneti fizičke napore, učešće u racijama i hapšenjima, te da nisu sposobne ni za samoodbranu. To se takođe promenilo sedamdesetih kada je prvih 11 agentica položilo zakletvu.

Ostalo je zabeleženo, kako navode na sajtu FBI, da su mnoge odmah bile gurnute u najopasniji tajni rad, jer kriminalci nisu sumnjali da žene mogu biti agenti. Morale su da se dokazuju mnogo više od muškaraca da bi u tom poslu bile jednako cenjene.

„Za njih su standardi uspeha često bili viši nego za muškarce. Kao što je bivša specijalna agenica Nensi Fišer istakla: „Morala si da budeš veoma dobra. Moje koleginice i ja smo se uvek pitale zašto moramo da radimo tako naporno samo da bismo bile smatrane prosečnim””, navodi FBI.

Danas oko polovinu zaposlenih u FBI čine žene, ali ih je i dalje najmanje na radnim mestima specijalnih agenata – tek četvrtina.

I ta četvrtina se suočava sa velikim izazovima i diskriminacijom, kako je pokazao izveštaj američkog Ministarstva pravde za period od 2015. do 2020. Ispostavilo se da žene koje prolaze obuku za specijalne agente imaju lošiji tretman od strane instruktora i ispitivača nego njihove muške kolege, stroži sistem ocenjivanja, veću stopu otpuštanja, a čak polovina njih je prijavila seksističko ponašanje instruktora, poput neprimerenih komentara i viceva. Gotovo polovina je na ispitivanju rekla i da se oseća diskriminisano odnosno da ih ocenjuju drugačije samo zato što su žene.

Statistike FBI-ja i obaveštajne službe pokazuju da su žene manje zastupljene na vodećim pozicijama, i da teže napreduju u službi nego muškarci. Najmanje ih je na mestima specijalnih agenata koji se bave i poslovima obezbeđenja i istragama, ali dobra vest je da su se izjednačile sa muškarcima na pozicijama obaveštajnih analitičara (sakupljanje informacija, analiza obaveštajnih podataka, procena rizika itd).

I tu se vrlo dobro pokazuju. Američki NBC je 2013. godine pisao da je pronalaženje Osame bin Ladena bila zasluga žena u CIA – obaveštajnih analitičarki koje su većinski činile operativnu grupu formiranu sa zadatkom da locira teroristu odgovornog za napad na Kule bliznakinje. Kako su njihove kolege govorile za NBC, ove žene su bile veoma posvećene slučaju i sa okom za detalje. Prolazile su temeljno kroz sve presretnute razgovore, satelitske snimke, izveštaje doušnika, svedočenja i iskaze, a zabeleženo je da je čak i jedan uhvaćeni terorista Al Kaide komentarisao da su pripremljenije od muškaraca i da u ispitivanju nastupaju manje osuđivački.

Nada Bakos, koja je vodila jedan od operativnih timova, rekla je da su neumorno držale fokus na slučaju, kao da su se zaklele da se 11. septembar ne sme ponoviti. Njena pretpostavka je da je takva posvećenost možda bila posledica drugačijeg, „ženskog pogleda na bezbednost”.

„Mi smo agresivne kada treba da zaštitimo svoju decu. Sagledavamo rizike drugačije, dugoročno”, rekla je ona za NBC.