Atentati

Reč “meta” odomaćila se u Srba i kao “target”, setiće se manje mlađi, godine intervencije NATO 1999, kada je, kao žvrljotina okačena na revere i istinski nedužnu štenad, sugerisala to da našim gradovima šeta sve nevin do nevinijega, a svi postadoše legitimni cilj NATO avijacije.

Bili su to, pesnik bi kazao, “koncentrični krugovi gluposti i neznanja”, a prozaista dodao da je reč o umišljajnoj neosetljivosti za patnje albanskih žrtava na Kosovu, koje je, većinskom voljom targetiranih, imalo postati etnički izglancano, progonstvom Albanaca (više od 700 hiljada preživelih je prognano) u susedne države. Te preseljenjem tela nesrećnika koji su, pak, bili “legitmni cilj” velikosrpskih uniformisanih desperadosa do ovdašnjih toponima Batajnice, Petrovog Sela, Perućca.

Beše to i svojevrsna danga, servilno pristajanje na ludilo vrhovnog komandanta koji se namerio da, zarad velikosrpskih ambicija i nove iščašene epike, ratuje sa velikim svetom.

U novije doba meta se uobičajeno pominje kao deo neinventivne sintagme koju, uz reč isctavanje koriste i krivci i žrtve, novinari uglavnom da bi ukazali na nedvosmislenu nakanu režima da im pripiše ubilačke namere. Režim da, posredstvom kretenoidnih medija, predstavi nespornu nevinost vladajuće klike, duboko ogrezle u kriminalu, pogotovu u korupciji. S jedne je strane, dakle, ugrožena tobožnja nevinost vlastodršca, s druge, pak, vidimo istinsku ugroženost ljudi koji se posvećeno i profesionalno bave svojim poslom.

Primitivni klip “Meta Porodica” proširen je i overen u printanom otpadu poput Objektiva, Informera, Srpskog telegrafa i, pre svega, Večernjih novosti. Na tim će se stranicama dokazano nevini zaokruživači s početka ovog napisa obavestiti o monstruoznim idejama istraživačkih novinara da ubrzaju neminovni atentat.

Dikcija opasnog videa emitovanog prvo na Televiziji Pink, ukazuje na jezivu stvarnost i propagandni rukopis autora Aleksandra Vučića, jer propagandom, kao što je ukazivao Jozef Gebels, može rukovoditi samo jedan čovek. Taj je proizvod kombinacija patetike i opasnih pretnji novinarima i opoziciji. A sve to konzumentu priređuje naglašeno nevini šef prosperitetne država koja se, pred očima miliona građana, nepovratno urušava. “Ili će Vučić podneti ostavku, da bi zaštio najmilije, ili će biti hrabar do kraja. Ali to mora biti baš do kraja. Njegovog. Metkom”, poigrava se autor videa, dok pucanj presude odzvanja i dok se raduju realizatori. A oni ne bi mogli bez novinara koji su, “lažno se predstavljajući, osramotili i oblatili novinarski esnaf”.

“Pored raznih ‘krikova’, ‘birnova’ i drugih, zašto stvari ne nazvati pravim imenom, ekspoziture stranih obaveštajnih službi. Formiraju se uz ogromna ulaganja novi mediji, ili se pod prljavu šapu stavljaju stari, blaženopočivši Danas, pokojni NIN, direktno.rs, Vreme,N1, na čijem čelu je bivši direktor CIA, mlađa sestra Nova. Napadi na ‘diktatora’ Vučića stižu sa naslovnica i brojnih kanala, dok ‘diktaor’ nema nijedan medij pod svojom kontrolom”, saopštava pomenuti autor.

Tu smo već na terenu patološke laži, jer predsednik Srbije govori istinu samo nehotično, a laže i izmišlja planski, s namerom da podmukolo vređa i diskvalifikuje političke protivnike. Tvrdeći, između ostalog, da “opozicija nije opozicija vlasti, već Srbiji i srpskim interesima”. Porodica Vučić je ugrožena, jer “neprijateljski fotoobjektivi u stopu prate Danila Vučića”, prisluškuju im razgovore, ali se i, saznadosmo, šire laži “da dokoni Andrej reketira od Horgoša do Bujanovca, da je u njegovom vlasništvu sve, od prodavnica hotdogova na periferiji do luksuznih restorana u centru”.

Sve vreme kroz film promiču fotografije Stevana Dojčinovića, Branka Čečena, Slobodana Georgijeva, Zorana Kesića.

A što bi neko rušio Srbiju, pitaju se neuki, i dobijaju odgovor u vidu tvrdnji da je Srbija cilj zbog svog ekonomskog, diplomatskog i vojnog napretka, odnosno, meta je personifikacija svekolikih uspeha i procvata Aleksandar Vučić. Ključna reč je “zavera”, a zaverenici su “neki ministri koji se preko dana kunu u Vučića, a preko noći mu rade o glavi, pojedine strane diplomate, otuđeni delovi MUP-a, tajkuni, kriminalni klanovi sa ogromnim ambicijama, susedne države i kvazidržave. ”

A sve to ne bi moglo bez medija koji se, eto, uz ostale neprijatelje, upisuju u plaćene antisrbe, dok je u krupnim planovima videa deoba dolara.

Onda je došla istinska pretnja, srbijanska policija dobila je dojavu da se priprema atentat na predsednika Vučića, te da je potencijalni izvršilac Radoje Zvicer, crnogorski mafijaš na čelu Škaljarskog klana.

I opet su novinari i opozicija uhvaćeni na delu; opoziciji se indirektno pripisuje da namerava da likvidira Vučića na početku predizborne kampanje, a zastupnik novinara među atentatorima ovog puta je vlasnik Junajted medije Dragan Šolak. Novina je i ubacivanje crnogorskog predsednika Mila Đukanovića među zaverenike.

Opasnost po predsednikovu bezbednost još nije prošla, pišu Večernje novosti, predsednika hoće da upucaju dok je sa narodom, jer mu je važniji narod od lične bezbednosti, ubacuje se Objektiv. Iz kojeg dan ranije saznadosmo da je “atentat organizovao Milo uz logistiku MI6”. Britanci Srbiju, kaže informisani sagovornik Objektiva, jednom rukom grle, drugom joj drže nož pod grlom.

Eto, nisu sve novine nepatriotske.