Balada o jednom konju i jednom Draganu

Gospodaru stari
Ne znaš je li’ konj il’ ptica, lastavica,
Skidaj naočari!

Više je on konj
Nego što je ptica
Al’ najviše jeste
Epska ulizica.

Bio je potrčko
Ponekih tajkuna
Pratio ga imidž
Mladoga majmuna.

Takav je nekakav
Bog da sačuva
Ima karijeru
Ko podguzna muva.

Ima Dragan novine
Izuzetno glupe
Kao da svi pišu
Iz vođine rupe.

Toliko ga vole
Toliko ga hvale
Da su čak i vođi
Ogadili žvale.

Ima Dragan kanal
Frekvenciju skupu
Svakog dana skače
U vođinu rupu.

U studiju sedi
Skoro celog dana
Srbija ga voli
Do crvenog bana.

Valjevci su rekli
Evo ti ga, evo,
Neš ti više lafe
Uć’ u Valjevo.

U časnoj Ivanjici
Neće da ga vide
Valjda ga se tamo
I komšije stide.

Srbija ga dakle
Neviđeno ceni
Jedino Brnabić
Hoće da ga ženi.

Srbija ga voli
Zbog pojave retke
Neće mu pomoći
Čuda Svete Petke.

Veliki je vernik
Pa redovno posti
Čak se i Bog krsti
Bože me oprosti.

I pop uvek kaže
Koji je to peh
Osveštavam nekog
Ko vonja na greh.

Slavio je Dragan
Zvuke zvučnoga topa
Svetski je talenat
Da se sam zakopa.

Ko ga gleda redovno
Izložen je krindžu
Dragan mnogo voli
Baju Malog Knindžu.

To što Dragan pojavom
Neviđeno vonja
Razlikuje Dragana
Od časnoga konja.

Konj je jedna živuljka
Plemenita, mila,
Dragan više liči
Na kakvog krebila.

Mada nije konj
Ne mora na pašu
Već se pravi spisak
Hoće da ga jašu.

Došli mnogi građani
Poneli samare
Dragana da uzjašu
Za sve naše pare.

U bulevar lepi
Dapčevića Peke
NJegovih džokeja
Slile su se reke.

Bilo ih je bezbroj
Dizali su viku
Al’ je Dragan reko
Samo pet u piku.

Zaključo se Dragan
U TV ekranu
Celog dana jeo
Strogo posnu hranu.

Retko Dragan izlazi
Iz tople mu rupe
Jer ga čak i žene
Šutaju u dupe.

Retko Dragan izlazi
Na ulice naše
Jerbo svaki prolaznik
Hoće da ga jaše.

Gledaš, je li, mog Dragana
Gospodaru stari
Ne znaš je li konj il’ ptica, lastavica,
Skidaj naočari!

(NAPOMENA: Prva i poslednja strofa nastale su po motivima pesme J.J. Zmaja „Ciganin hvali svoga konja“)