Bećković: Medijski dijalog s vlastima „nepristojan“

U okviru serijala Kvaka 23, ona je rekla da je „ključni argument“ vlasti da danas nema ubistava novinara, ali je uočila da „novinari sve više umiru i da su sve više bolesni“.

Od kada su „zapušena usta velikom broju novinara, ugašene emisije i ućutkani mediji“, ukazala je Bećković, „velika grupa analitičara, profesora, umetnika, intelektualaca, nema gde da se pojavi, jer se na nacionalnim televizijama pojavljuje samo vlast“.

„Njima je zabranjena sloboda govora, a javnost ne može da čuje drugačije mišljenje“, ocenila je Bećković u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić.

Ogrešili smo se o javnost tvrnjom da je ništa ne zanima, smatra Bećković i napominje da podrška slobodnim i profesionalnim novinarima i medijma ne može da se meri brojem ljudi koji javno govore o tome.

Kako je objasnila, „da slobodni novinari i slobodni mediji nemaju podršku javnosti, ne bi ih toliko gušili“.

Prema njenom stavu, taj „svet koji slobodno govori sklonjen je zato što Aleksandar Vučić zna da taj svet i ono što on govori ima podršku ljudi i zato je važno da budu sklonjeni njima sa očiju“.

„Meni se čini da to što predsednik ima potrebu da označava novinare kao plaćenike, mrzitelje Srbije i da ih blati dnevno, samo znači da je on svestan popularnosti koju ti novinari imaju u narodu“, naglasila je Bećković.

Ona misli da „novinari ne treba da nasedaju na tu priču ‘jadni mi, nevidljivi, evo nas u ćošku’, jer onaj ko treba da vidi – vidi“.

„Kada bi za velike gestove neko kalkulisao sa masovnom podrškom, bio bi zec“, ocenila je Bećković, govoreći o podršci javnosti, i napomenula da „čovek nešto radi zato što ima obavezu prema sebi“.

„Sloboda medija svedena na stav – reci ako smeš i pitaj ako smeš“

Praveći paralelu sa događajima u Narodnom pozorišru, Bećković je rekla da su veoma važne poruke glumice Hane Selimović da „ne želi da radi, ako Dejan Savić ostane upravnik“ ili „da se neće plašiti da ode iz ove zemlje, već da će plašiti da ostane“, jer to znači da ipak „ima ljudi sa petljom da nešto kažu“.

Upitana koja je mera slobode medija u Srbiji, Bećković je odgovorila da je „sloboda medija svedena na stav reci ako smeš i pitaj ako smeš“.

Kako je ilustrovala, „mi sve više ličimo na one ludake što ih na visokim mostovima lože da skoče salto ili lastu, a oni skoče, bez obzira na to da li će da tresnu na stomak“.

„Mi stalno udaramo, ali ponekad, nažalost, udaramo glavom i ne izronimo, i to je problem“, konstatovala je Bećković.

Kolika god da je cena slobode u novinarstvu, ona je uverena da bi ta cena bila mnogo veća da „novinar ispadne ništavan u sopstvenim očima“.

„Kada 50 novinara uradi ono što je uradio Miodrag Sovilj…“

Dijalog medijskih udruženja sa predstavnicima Vlade Srbije, Bećković vidi kao „nepristojan“, jer vlast opstaje na „poltronskim medijima koji su u njenoj službi“.

Sve joj to deluje kao da „od hokejaša odete da tražite palicu, on vam je ne da, a vi igrate hokej bez palice“.

Bećković je uverena da vlast zna da bi se njena popularnost „munjevito smanjila“, kada bi šest meseci „nacionalni mediji informisali u interesu javnosti i kada bi se na njima čula i druga strana“.

„Novinarstvo podrazumeva stalni rad na sebi“, istakla je ona i ocenila da „ne treba gubiti vreme na zaprepašćivanje šta rade poltronski mediji“.

„Svaki profesionalni novinar u tom svom ćoškiću treba da se sprema kao da će sutra biti sloboda“, rekla je Bećković.

„I kada 50 novinara uradi ono što je nedavno uradio Miodrag Sovilj“, predvidela je Bećković, „onda će jednog dana iz tih svojih zečijih rupica izaći i njih 5.000“.

„Borba za profesiju je zapravo borba za postavljanje pitanja“, jer ova vlast, ukazala je Bećković, funkcioniše na „lažnoj slici koju stvaraju mediji“.

Prema njenom stavu, „novinari moraju da postavljaju pitanja, da to rade stalno, da koriste svaku priliku, jer samo tako može da se ukaže na to da vlast stvarnost falsifikuje, a sa propašću falsifikata, propada i ova vlast“.

Bečković ne računa na podršku Evropske unije (EU) medijima, jer jednom lekaru ne treba EU da ne bi prao rane prljavom vodom.

Kako je dodala, „ne treba mi od vlasti da tražimo da radimo svoj posao, mi moramo od sebe da tražimo da radimo svoj posao“.

„Ljudi nisu solidarni, već misle da neko nekom otima mesto“

Bećković je posebno ukazala da se novinari „konstantno među sobom razvrstavaju“ i konstatovala da „sujete i zavist cepaju profesiju“, što su problemi koji ne postoje u drugim profesijama.

„Mi vičemo Vučić cepa, službe cepaju, a zapravo profesiju cepaju lične sujete, zavisti i lična uverenja“, obrazložila je ona i primetila da o tome „neće niko da govori“.

Bećković se, pri tome, pozvala na primere „nepostojanja profesionalne solidarnosti kada su ukidane emisije, jer je veliki broj novinara bio u uverenju da je otvoren prostor za njih i da je konačno došlo njihovih pet minuta“.

Ona smatra da „ljudi nisu solidarni, već misle da neko nekom otima mesto“ i tvrdi da se „mi bavimo sujetama i mrzimo između sebe više nego narodne pevačice“.

Danas se manje govori u autocenzuri i cenzuri, što je dokaz da one postoje, ali Bećković misli da na to utiče i činjenica da se u javni prostor konstantno ubacuju nove teme.

Ona je debatu na društvenim mrežama o tome da li bi profesionalni novinari trebalo da gostuju u emisijama sa glavnim urednikom Informera Draganom J. Vučićevićem označila kao „pecanje na izmišljene teme“.

Bećković je pomenula i „novi izum“ na televizijama pod kontrolom vlasti, gde se najavljuju gosti koji su već odbili da dođu u emisiju.

„Zovu u emisiju Dragana J. Vučićevića, koji se obračunava sa Šolakom i Đilasom i, pošto u tu emisiju ne smeju da zovu Šolaka i Đilasa, zovu novinare“, zaključila je Bećković.