Biljana Srbljanović – Bulicid

Na prvu vest o smrti devojke, koja je doživela najsurovije nasilje na internetu, prve reakcije su bile jednako nasilničke. Komentatori na medijskim portalima ponižavali su žrtvu, spočitavali da je “sama kriva” jer je snimala YT klipove, “umesto da je čitala knjige”, šikanirali su njenu majku “što nije vodila računa šta joj dete radi”, napadali savremenu upotrebu interneta i tehnologije i bukvalno se bunili što se ne izveštava o fiziološkim detaljima same smrti. Kada se dodatno raširila informacija da je ova devojka godinama bila žrtva “sajber bulinga” dobrim delom orkestriranog od strane najbahatije i najbogatije ličnosti srpskog interneta, kibiceri su odmah došli do konsezusa – zbog smrti mlade žene krivi su svi drugi mladi ljudi interneta i njihovi roditelji “što ih nisu vaspitali kako treba”.

Ubrzo nakon ove tragedije, stigla je još jedna objava o jezivom nasilju nad decom, ovoga puta fizičko i verbalno iživljavanje sportskog trenera iz Kragujevca nad jednom devojčicom, a tokom juniorske utakmice ženske košarke, koje je zabeležila nadzorna kamere. Porodica je sasvim slučajno naletela na snimak nasilja: kamera bez operatera je snimala utakmicu, klub snimak nije pregledao, samo ga postavio na jutjub, gde su, šokirani roditelji koji su samo želeli da vide kako im je ćerka igrala, naleteli na deo snimka u kom se vidi kako trener udara njihovo dete. Na objavu tog snimka, istog trenutka je krenula lavina identičnih komentara kao u prethodnom slučaju – “šta rade ti roditelji?”, “zašto nisu zaštitili dete?”, internet komentatori su opet našli krivca za čas. To, naravno, nije trener-siledžija, nego porodica što je “dozvolila” da im se iživljava nad detetom, iako tamo nisu ni bili, niti tome prisustvovali. Utrkivanje u objavama “šta bi mu uradio, da je to moje dete” kao javno maštanje o novim oblicima nasilja, nadvladalo je istinu: porodica jeste preduzela sve da zaštiti dete, slučaj jeste prijavila policiji, a snimak objavila, da nečije tudje dete ne bi prošlo kroz isto.

Bulicid, nova reč u Enciklopediji Britanici, koja označava smrt suicidom kao posledicu “bulinga” – internet nasilja gomile nad pojedinačnom žrtvom, na žalost sve više ulazi u upotrebu. I siledžije koji dovode do toga nisu samo deca. Vrlo često su u pitanju odrasli ljudi, neretko i sami roditelji i/ili profesionalci u medijima, koji koriste svaku priliku da se divljački obruše na nekog, a da bi se dodvorili masi koja njihovoj agresiji aplaudira, te posledično zaradili na tudjem stradanju. Deca koja maltretiraju decu, to ponašanje vide svuda oko sebe, nisu oni izmislili šikaniranje i vredjanje, oni ga samo vešto podražavaju.

Utrka ko će jače i nemilosrdnije da uvredi žrtvu sa dnevnog menija, bez obzira da li je u pitanju margina ili mejnstrim politika, sa društvenih mreža se uigrano i svakodnevno prenosi na medije – i režimske i opozicione. Laži, difamacije, šikaniranja, podmetačine i prostačko vredjanje se brzinski preštampavaju, objavljuju u novinama i po portalima, generišući time zaradu za napadače, a nemoć za targetirane, nemoć koja žrtvu može da dovede do potpunog beznadja.

Kada devojčici od 19 godina, bahati krmak izgovara prostakluke, pretnje i najniže i najličnije uvrede, pozivajući hiljade svojih pratilaca da ga slede u tom gnusnom činu, i kada to “obični” mediji neutralno prenose, cedeći poslednji dinar zarade koji mogu iz svega, to se nikad ne dogodi iz čista mira, da bismo smeli da se naivno čudimo. Udvaranje gomili putem verbalnog nasilja nad jedinkom, bukvalno je najnormalnija diskurzivna praksa naše savremene društvene, političke i opšte javne scene i to odlično znamo svi. Pa ipak, rulja i u najtragičnijim situacijama opet nalazi načina da krivi žrtvu: dete pretuče trener, krivi su roditelji što nisu bili tu, bahati primitivac za debele pare ponižava devojčicu na internetu, a sama je kriva što se za jutjub snimala i kriva je majka što joj je to dopustila. Kada osoba učestvuje u bilo kojoj javnoj raspravi, a ima manjinsko mišljenje, pa se na nju lažima i šikaniranjem obruše partijski Smrtožderi (bilo vlasti bilo opozicije – mehanizmi su isti), sama je kriva što je uopšte i imala mišljenje, a pogotovo što ga je iznosila.

Kada sledeći put kliknete da napišete poganu reč, uperenu bilo kome, razmislite koliko ste i sami deo problema, čvorić u mreži divljačkog internet nasilja, koje, u konačnici – ubija.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.