Boris Dežulović: Na Vesićevoj meti

Novinar i pisac Boris Dežulović odgovorio je zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću da je isti kročio na klizav teren kada ga je isprozivao koristeći se citatima iz Balzakovog „Čiča Gorija“.

Verovatno je Goran Vesić pomislio da ako su ga prošle godine primili kao počasnog člana u Udruženje književnika Srbije, može da posegne za književnim „argumentima“ protiv Dežulovića, a da to ne ide baš tako, ukazao mu je sam Dežulović, koji mu je odmah odgovorio da „osim što je glup, ne pazi na času“.

Podsetimo, Dežulović je dao intervju za „Nedeljnik“ u kojem je, između ostalog, Beograd okarakterisao kao kasabu, grad koji je „Dubai za siromašne i Jagodina za bogate“, odmah navukavši na sebe salve uvreda.

U razgovoru za portal „Nova.rs“ Dežulović je izjavio da se „Beograd sam ubio“ i za to „okrivio“ nekoliko „ikona“ glavnog grada Srbije u koje se, ispostaviće se, ne sme dirati, kao što su Momo Kapor, Bora Đorđević i Minimaks…

Rekao je i da Beograd ne čine evropskom metropolom „čudovišni betonski hangari i lažni brončani baroni Minhauzeni koje gospodin zamenik selonačelnika vidi kao hrvatsku ljubomoru“, nakon čega je usledila reakcija Vesića, koji se prisetio Balzaka i za Dežulovića rekao da Beograd „mrzi sa strašću Ežena de Rastinjaka“.

Podsetio je Dežulović da Balzak u tom romanu opisuje Pariz pre 200 godina, kao „urušen, blatnjav i sjeban grad, grad pomahnitalih monarhista, ratnih veterana, ocvale aristokracije,,,, grad grubo probuđen iz Napoleonovih deluzija nakon vojnih poraza“.

No, Dežulović podseća javnost i na činjenicu da upravo taj roman Balzak počinje pitanjem: „Da li će ovu priču razumeti i svet izvan Pariza?“. „Oće, oće, razumeće Vesić, samo deri, Balzače. Tre bijen“, veli Dežulović.

Rođen je u Splitu, 1964. godine, a objavio je 2005. godine pesničku zbirku „Pjesme iz Lore“ i roman „Jebo sad hiljadu dinara“.

Za roman „Christkind“ dve godine ranije dobio je nagradu Jutarnjeg lista za najbolje prozno delo.

Izbori njegovih kolumni su objavljeni u knjigama „Ugovor s đavolom“, „Crveno i crno“, „Zločin i kazna“, „Rat i mir“ i „U potrazi za izgubljenim vremenom“, kao i knjigu intervjua „Razgovori sa Smojom“, knjige eseja…

Zajedno sa Viktorom Ivančićem i Predragom Lucićem, od 1988. godine je u Nedeljnoj, odnosno Slobodnoj Dalmaciji, uređivao satirični podlistak Feral Tribune, koji nakon 1993. godine izdaju kao nezavisni satiričko-politički nedeljnik.

„Živi i radi u jednom malom ribarskom selu između Trsta i Dubrovnika, gde ilegalno peče rakiju, lovi ribu i povremeno zapisuje stvari“, piše u Belešci o autoru u najnovijem, ko zna već kom izdanju romana „Jebo sad hiljadu dinara“.