Brisel ima plan za borbu protiv lažnih vesti na Internetu

Kako za RTS javlja dopisnik iz Brisela Dušan Gajić, nije bilo značajnijeg događaja u Evropi u poslednje vreme, a da se nije govorilo o uticaju lažnih vesti koje se šire preko interneta i društvenih mreža. Od referenduma o Bregzitu, do referenduma u Kataloniji, izbora u više zemalja, govorilo se o uticaju lažnih vesti, svesno plasiranih dezinformacija kojima tehnologija i društvene mreže omogućuju brzo i neometano širenje bez filtera.

Sada su na delu pokušaji da se ova stvar uredi i reguliše, ali jedno je sigurno – kad u Briselu kažu ili fejk njuz ne misle isto što i kolega u Beloj kući Donald Tramp, koji tu etiketu redovno stavlja medijima i novinarima čije mu se izveštavanje ne dopada. Zato u Briselu sada izbegavaju izraz lažne vesti i, umesto njega, govore o dezinformacijama na internetu, ali u oba slučaja reč je o istom problemu.

Čak četiri evropska komesara izašli su pred novinare proteklih dana da predstave akcioni plan protiv širenja dezinformacija na internetu. Komisija traži od država članica i društvenih mreža, poput Fejsbuka ili Tvitera da se suprotstave ovoj pretnji, za koju kažu da dolazi najviše iz Rusije, ali i od populista unutar same Evrope.

Potpredsednik Evropske komisije Andrus Ansip podseća da dezinformacija nije nova stvar, pošto je već vekovima sredstvo političkog uticaja. Ali ono što je novo u ovom veku, smatra Ansip, jesu brzina, agresivnost i lakoća sa kojom se dezinformacije šire.

Komisija zato predlaže sistem za rano uzbunjivanje preko kojeg bi zemlje članice u realnom vremenu razmenjivale podatke o dezinformacijama. Od društvenih mreža i pretraživača, kao što je Gugl, očekuje se da jasno naznače plaćeni sadržaj od informacija i da u najkraćem roku zatvore lažne naloge i one koje šire lažne vesti. Evropski komesar za bezbednosna pitanja Džulijan King najavljuje da će društvene mreže i druge platforme od sada, do izbora u maju, svakog meseca izveštavati o akcijama koje su preduzele protiv dezinformacija.