UMMRS (Udruženje medija i medijskih radnika Srbije) jedno je od onih udruženja koja se svrastavaju u GONGO udruženja, nastalih za potrebe vladajućeg režima u Srbiji, kako bi se u sferi medija i medijske scene Srbije podržavala politika vladajuće stranke. Ova udruženja služe i za logističku podršku režimskim medijima prilikom učešća na medijskim konkursima na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou, u smislu delegiranja podobnih članova Komisija za ocenjivanje podnetih projekata.
Ta udruženja delegirala su članove prvobitnog Radnog tima za izradu nacrta Medijske strategije, koji je nakon godinu dana zamajavanja raspušten, a nacrt koji su napisali stavljen u duboku i tamnu fioku da nikada ne ugleda svetlost. I to od strane one vlasti koju podržavaju i koja im je poverila izradu važnog, strateškog državnog dokumenta, čemu očigledno nisu bili dorasli.
Kada su predstavnici ozbiljnih novinarskih i medijskih udruženja uspešno završili taj posao sa Medijskom strategijom, usledilo je formiranje Radnog tima za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju u koji je tadašnja ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković ponovo ugurala predstavnike GONGO medijskih udruženja i eto opet stare priče.
Nakon više od godinu dana rada tog tima još uvek nema definitivnog teksta nacrta ZJI, a poslednja radna verzija koja je napravljena još pre prošlogodišnjih izbora, stavljena je u onu istu duboku i tamnu fioku.
Vratimo se odlukama Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Žalbe protiv redakcija GZS, Informera, Zlatar Info, Media Portal i PP Media podneo je Nenad Nešović glavni urednik portala N2, zbog objave teksta “Medijska akcija za novinarku iz Topole – ostala je bez dinara zbog jedne slike, sada Mariji treba pomoć”, u kome je iznet niz neistinitih tvrdnji.
Tekst je najpre plasiran na portalu GZS, a potom distribuiran na objavu i ostalim članicama Udruženja UMMRS, koje su ga objavile bez ikakve provere iznetih tvrdnji i kredibiliteta samog teksta.
Nakon što su portali GZS i Top Press bez saglasnosti i kršeći autorska prava Nenada Nešovića više puta objavili fotografiju čiji je on autor i zbog toga utuženi, vlasnica portala Top Press pristala je na vansudsko poravnanje, a GZS počeo sa plasiranjem tekstova u kojima brani „nevinost“ koleginice koja je uzela tuđu fotografiju bez dozvole i optužuje autora koji je pokraden.
Ništa novo kad je GZS u pitanju jer ta redakcija je tu istu fotografiju objavljivao takođe bez saglasnosti autora i ne samo to, nego je fotografiju potpisivao kao svoiju.
U obrazloženju svojih odluka Komisija za žalbe navodi sledeće, za svaku redakciju pojedinačno:
Nenad Nešović se obratio Savetu za štampu, verujući da je portal prekršio Kodeks novinara Srbije objavljivanjem teksta o prikupljanju pomoći za koleginicu koje je morala da mu isplati 186 hiljada dinara zbog objavljivanja četiri njegove fotografije, bez dozvole i navođenja izvora. U tekstu je, kako se ističe u žalbi, predstavljeno da je on njoj nešto nezaokonito oteo, iako je pristala na sudsko poravnanje, a on je kritikovan kao nečastan čovek, zato što je na sudu tražio zaštitu svojih autorskih prava. Istovremeno je, kao časna, predstavljena krađa tuđih fotografja. Naveo je i da niko od njega nije zatražio izjavu, te da nisu objašnjene oklonosti pod kojima treba da mu se isplati novac, čime su, po njegovo mišljenju, prekršene tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnja. Takođe, uz tekstove je objavljena i njegova fotografija sa Instagram profila, koji nije javni, čime mu je povređena i privatnost.
Po oceni Komisije za žalbe, tekst je neobjektivan, pristrasan, otvoreno negativno intoniran i uvredljiv za žalioca i nije objavljen u skladu sa osnovnim profesionalnim standardima. Podnosiocu žalbe nije omogućeno da saopšti svoju verziju događaja, a čitaoci nisu upoznati sa pozadinom slučaja, niti su im predočene sve činjenice bitne za razumevanje događaja o kojem se izveštava.
Čitaocima je, pre svega, prećutano da novinarka o kojoj se piše mora da isplati iznos od 186 hiljada dinara na osnovu sudskog poravnanja, na koje je pristala. Do poravnanja je došlo nakon što je Nenad Nešović zatražio sudsku zaštitu svojih autorskih prava, jer je koleginica na svom portalu četiri puta, bez njegove dozvole i navođenja autora, objavila fotografiju koju je on snimio. U objavljenim tekstovima se to, međutim, uopšte ne objašnava, već se čitaocima sugeriše da je “vredna devojka” ostala bez svega što ima praktično samovoljom Nešovića, kome je sud dodelio astronomski novčani iznos, koji mali portal, kao što je njen, ne može da plati. Ovako izveštavanje suprotno je odredbi Kodeksa po kojoj je prećutkivanje bitnih informacija jednako namernom iznošenju neistina.
Komisija smatra da je portal, ukoliko je želeo da finansijski pomogne urednici koja mora da plati kaznu, mogao to da uradi tako što bi pisao o problemu, ne iznoseći optužbe na račun drugog kolege, koji je svoja prava potražio na sudu. Mediji moraju da poštuju autorska prava novinara i fotoreportera i moraju biti svesni odgovornosti za prekršaje ove vrste i mogućih posledica nepoštovanja ovih prava.
Medij je, međutim, odlučio da je krivac za problem urednice iz Topole podnosilac žalbe, koji se, po njima, poneo nečasno, a kome nije pružena mogućnost da bilo šta kaže u vezi sa ovim slučajem, čime je prekršena i tačka 4 poglavlja I, koja obavezuje novinara na konsutovanje više izvora. Zbog svega toga, po oceni članova Komisije za žalbe, portal nije izvestio objektivno, istinito i potpuno i u skladu sa profesionalnim standardima.
Komisija takođe smatra da je Kodeks novinara Srbije prekršen i objavljivanjem fotografije žalioca preuzete sa njegovog Instagram profila, čime je narušeno njegovo pravo na privatnost.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.