Da li veštačka inteligencija krade i kupuje novinarsku?

Šta je zajedničko komičarki Sari Silverman, koautorima “Igre prestola” i Njujork tajmsu?

Pa, svi su tužili vlasnike programa generativne veštačke inteligencije za nedozvoljeno korišćenje proizvoda njihovog rada.

Dok se Njujork tajms odlučio za tužbu nakon očigledno propalih pregovora sa Open AI, vlasnicom ChatGPT platforme, neki su, naravno, sa njima napravili dil. Nemački gigant u čijem sastavu su i mediji kao Biznis insajder, Bild, Politiko i Velt, potpisao je dugogodišnji ugovor o korišćenju njihovih sadržaja sa istom tuženom firmom – Open AI, izveštava Vajerd. Još značajniji je nešto raniji ugovor uglednog Asošiejted presa sa istom kompanijom.

Zloupotreba autorskog sadržaja je, tvrde tužitelji, višestruka. S jedne strane, kreativni sadržaji medija i umetnika upotrebljeni su i još uvek se upotrebljavaju za “trening” veštačke inteligencije. Za to je potrebna ogromna količina sadržaja, kakvu tvorci AI platformi nemaju nikakvu šansu da sami stvore, a bez toga generativnih softvera ove vrste jednostavno ne bi bilo.

Mediji gube i pretplatnike i klikove na reklame

Očigledniji problem je što u mešavinama tuđih proizvoda stvorenih veštačkom inteligencijom mediji, umetnici i ostali kreatori bespomoćno gledaju doslovno prenesene plodova svog rada kako lete u beskonačnost interneta, da tamo budu obezvređeni neograničenim i nezaustavljivim besplatnim multiplikovanjem.

Mediji tako gube oba svoja izvora prihoda – pretplatnike i klikove na reklame. Ostali problemi se medija tiču tek posredno, ali bukvalno niču svaki čas – štrajk pisaca u Holivudu, na primer, dogodio se, između ostalog, i zbog veštačke inteligencije.

Njujork tajms traži kompenzaciju koja se meri milijardama, ali zahteva i uništenje modela veštačke inteligencije koji koristi njihov sadržaj. U tužbi se navodi i da ChatGPT nudi citate istraživanja koje su radili 18 meseci i za koje su dobili Pulicera

Mediji su za sada identifikovali bar deset ovakvih tužbi u SAD, gde su tužene sve velike platforme koje ga koriste, uključujući u Metu, Alfabet (Gugl) i OpenAI (Bing, Majkrosoft). Geti imidžis je sa svojom tužbom protiv tvorca AI generatora vizuelnih proizvoda, pa i “fotografija” stigao do veoma visokih sudskih instanci u Velikoj Britaniji.

Čak se i veliki Amazon uključio u bitku, nakon gomile problema sa veštački proizvedenim recenzijama, komentarima i sažecima knjiga i drugih proizvoda, koji su uneli haos u tu veliku i komplikovanu mašinu za stvaranje novca.

Biće toga još. Mnoge advokatske kancelarije širom sveta ubrzano stvaraju specijaliste za ovakve tužbe, pošto će posla biti i previše, a novac u igri će biti ogroman.

Otpušteni novinari i veseli TED govornici

Mediji širom sveta, i tako ophrvani čerupanjem njihovih sadržaja (u koje su uloženi rad, kreativnost i, ponekad, hrabrost novinara) putem pretraživača, susreću se sa još “gladnijim” neprijateljem – sami pretraživači, kao Bing i Gugl, sada koriste i veštačku inteligenciju.

Ovog puta, sadržaj se kida na komade od kojih se prave metode stvaranja, ili delovi novog sadržaja. U periodu između 2008. i 2021. godine, prema Pju riserču, disbalans između gubitka poslova u tradicionalnim medijima i stvaranja novih u digitalnim odneo je 26 procenata novinarskih radnih mesta. Izražen jasnije, neto gubitak iznosi oko 30.000 radnih mesta.

Veštačka inteligencija preti da dramatično ubrza ovaj proces, a sa gubitkom novinara, njihovih specijalizacija, razuma, ljudskosti, hrabrosti, znanja i iskustva u medijskoj produkciji, gubi se i njen kvalitet. Jednostavno, ne postoji razlog da se novinari raduju veštačkoj inteligenciji, ma šta o tome mislili veseli TED govornici, suludo bogati vlasnici digitalnih platformi i slični, dok nam tako nemarno obučeni pričaju o svetloj budućnosti iz programerskog svemira u kojem ratnici ustaju iz smrti dok vam je to zabavno.

Ovde, na Zemlji, u Gazi je do sada stradalo na desetine koleginica i kolega, a u svetu ukupno 45 ove godine, prema izveštaju Reportera bez granica. Njihov rad i dalje radosno koriste pretraživači, veštačka inteligencija i neki vlasnici medija za novo bogaćenje, daleko od mrtve dece, gladi i zatiranja ljudskih prava (bilo koga u svetu), ali u neposrednoj blizini šumskog požara dezinformacija i teorija zavere, u čije stavljanje pod kontrolu su svi ti menadžeri i programeri (pod ogromnim pritiscima) uložili patetične izgovore i ponekog zaposlenog.

Usluge tehnoloških giganata zbog kojih mediji izumiru

Pare medijima za sadržaj (39 procenata svih rezultata i 40 procenata klikova na Guglu su vesti – koje sam Gugl ne proizvodi) daju samo nakon sudske presude ili zakonske prinude druge vrste, obavezno tvrdeći u postupcima da zapravo čine uslugu medijima. Nakon serije ovakvih usluga digitalnih giganata, mediji su, bar oni kredibilni, na dobrom putu da izumru.

Sa druge strane, AI kompanije će se na sudovima braniti, kažu eksperti, načinom na koji rade njihovi programi. Pre svega, oni uče iz masovno dostupnog sadržaja, eventualno skrejpovanog (skrejpovanje nije nelegalno), što u stvari rade i ljudska bića. Iako postoji razlika između učenja i učenja i sledstvene proizvodnje “novog” sadržaja, ako se taj novi sadržaj u dovoljnoj meri razlikuje od originalnog, ili ga citira u dozvoljenoj meri – AI firme ne rade ništa zabranjeno.

U isto vreme, većina programa generativne veštačke inteligencije koriste nešto što se zove black box AI, a to su sistemi programa koje odlikuje i to da ni programeri ne znaju koje sve korake sistem preduzima između unesenih podataka i krajnjeg proizvoda. Ovo komplikuje situaciju u pogledu dokazivanja prekršaja, pošto pravni princip kaže da ne dokazuje tuženi da nije učinio nešto nezakonito, već obrnuto.

Veštačka inteligencija bi mogla da koristi i isključivo besplatne sadržaje, da nije jedne značajne prepreke – takvi programi koriste nazamislivu količinu podataka da bi mogli da rade, i to na način koji ni programerima nije sasvim jasan. Učiniti da u tolikom protoku informacija program razazna otvorene od zaštićenih sadržaja, jednostavno je nemoguće ako sami vlasnici sadržaja ne blokiraju softverski pristup podacima (što je skupo i komplikovano).

Na kraju, čak i da Njujork tajms stvarno dobije na sudu OpenAI, moraće da tuži i svaku drugu AI firmu pojedinačno i pojedinačno dokazuje za svaki od programa (koji su različiti) na koji način je ugrozio njihovo poslovanje. To će ići jako teško.

Posebno zato što je potencijal veštačke inteligencije takav da je Majkrosoft uložio u Open AI preko 10 milijardi dolara, a od 2019, drugi investitor, Redmond iz države Vašington, uložio je u istu kompaniju 13 milijardi, tvrdi Hafington post. Protiv takvog novca je teško boriti se.

Njujork tajms traži i da se ChatGPT uništi

Iako je Njujork tajms izgleda odlučan (sačekajmo, možda se nagode tokom suđenja), nema svaki medij para da se tužaka sa milijarderskim “jednorozima” silicijumske doline. No, bar je njujorška perjanica novinarstva ozbiljna u svojim namerama – iako nije precizirao sumu, Njujork tajms traži finansijsku kompenzaciju koja se meri milijardama dolara, ali zahteva i uništenje modela veštačke inteligencije koji koristi njihov sadržaj. U tužbi se navodi i da ChatGPT nudi korisnicima neizmenjene citate istraživačkih priča o taksi industriji u Njujorku, za koje je bilo potrebno 18 meseci rada više novinarki i novinara i za koje su dobili Pulicerovu nagradu.

U međuvremenu, dok je Asošiejted pres paralelno sa potpisivanjem ugovora sa OpenAI izbacio svoj kodeks korišćenja veštačke inteligencije (u proizvodnji medijskog sadržaja), BBC je (kao i Njujork tajms) blokirao veb krolere (to crawl: puziti), odnosno programe kojima veštačka inteligencija skrejpuje podatke sa interneta, ali je “otvoren za novinarstvo uz upotrebu veštačke inteligencije”.

Dil između Aksel springera i OpenAI sadrži i linkovanje na originalni sadržaj, kao i neku vrstu atribucije porekla sadržaja, što u izvesnoj meri umanjuje štetu.

Ali je pitanje koliko su to ravnopravni pregovori i da li se medijske kompanije prosto predaju pred neminovnošću širenja veštačke inteligencije sa stavom: “daj da bar nešto uzmemo”. Jasno je, naime, da ništa neće zaustaviti veštačku inteligenciju i da ćemo živeti i raditi sa njom, pa je regulacija, etička i pravna, preko potrebna i što se pre bacimo na taj posao, to bolje. Ako smo išta naučili iz eksplozije interneta, pretraživača i društvenih mreža, to je da ako pustimo novi fenomen da divlja samo zato što donosi novac – posledice mogu biti veoma ozbiljne.

(U izradi ovog teksta upotrebljavani su pretraživači sa integrisanim uslugama veštačke inteligencije.)