“Dete u rijalitiju nije senzacija, već tragedija”

Dragi gledaoci već godinama unazad imaju prilike da na “ružičastoj” i “srećnoj” televiziji posmatraju fenomen Miljane Kulić, koja je od progoniteljke poznatih dogurala do jedne od “najuspešnijih rijaliti igrača”. Kulićeva je publiku zainteresovala posebno pre nešto više od dve godine kada je ostala trudna u rijalitiju na “srećnoj”, zatim iznela celu trudnoću u ovom drugom na “ružičastoj”, da bi u narednu sezonu istog ušla sa novorođenčetom, čije odrastanje se odvija manje više pod budnim okom javnosti.

Prva rijaliti beba se razvija u ambijentu kakav je viđen samo u fantastičnom ostvarenju „Trumanov šou”, ali za razliku od fikcije sa filmskog platna, ovde je reč o stvarnom životu, koji se odvija upravo u Srbiji.

Dete Miljane Kulić, simbolično je dobilo ime Željko, a par meseci po rođenju “ušlo je” u rijaliti. Od tada, Željko Kulić praktično postaje jedan od stalnih učesnika rijalitija. On doduše “nije u obavezi” da se pojavljuje pred kamerama kako bi se izborio za glavnu nagradu, mada neretko i “sasvim sučajno” i sam “upadne” u kadar. Pa iako je, sada već jednoipogodišnji Željko Kulić, smešten zajedno sa dadiljom u prostoriju iz koje se ne emituje rijaliti program, on je dete koje majku viđa u pauzama između njenih svađa, fizičkih obračuna i ljubavnih problema sa ostalim “ukućanima”. Uprkos svemu tome, i činjenici da ovo nisu uslovi u kojima bi trebalo da boravi odrastao čovek a kamoli malo dete, niko od nadležnih organa još uvek ne reaguje.

Ekipa Nova.rs je odgovore pokušala da dobije prvo od Centra za socijalni rad u Nišu, gradu gde je Željko Kulić prijavljen po rođenju. Direktor Zoran Jović nas je međutim uputio na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

“Za sve izjave morate da dođete kod mene, da pripremite pitanja, pa da se ja obratim ministarstvu, da mi ministarstvo da odobrenje da na tu temu govorim. Ja mogu da kažem gde smo mi bili uključeni, ali Miljana Kulić je sada na teritoriji Beograda, mi nismo mesno nadležni, obratite se slobodno ministarstvu. Oni prate to, dobićete od njih sve potrebne informacije. Ministarstvo za rad i boračka pitanja – odeljenje za inspekcijski nadzor, slobodno se obratite njima, potpuno su u toku”, ponovio je direktor Jović nekoliko puta, prebacujući odgovornost na višu instancu.

Jedino što smo od gospodina Jovića uspeli da saznamo jeste da starateljstvo nad malim Željkom pripada Miljani Kulić.

“Ne znam da li je otac uopšte i upisan. Gospođa Kulić ima starateljstvo nad detetom. Ni od koga s očeve strane nismo dobili nikakvu prijavu vezano za dete. Na mejl nam jesu stizale prijave od građana, ljudi koji to prate, vezano za ispade gospođe u rijalitiju, ali mi smo nadležni za dete, ne za njene svađe u rijalitiju – rekao je Jović, premda, kako tvrdi, bez dozvole ministarstva ne sme da govori o tome, ali ni da preduzme bilo šta po pitanju deteta.

U ministrastvu su se prvo čudili što nas je Jović upućivao na njih, kada je Centar za socijali rad nadležan za ta pitanja. Takođe su tvrdili da nikakve zabrane nisu uvodili što se tiče odnosa s medijima.

Nakon nekoliko dana komunikacije sa više različitih osoba iz press službe ministarstva i iščuđavanja što nas je Centar za socijalni rad uputio na njih, kad su oni nadležni za ta pitanja, dobili smo odgovor.

“Prilikom ulaska majke u rijaliti od strane Centra za socijalni rad Niš upozorena je da dete ne može biti učesnik rijalitija niti biti izloženo javnosti. Takvo upozorenje i obaveštenje dobila je i TV Pink. Ponašajući se u skladu sa datim upozorenjem, detetu je obezbeđeno da boravi u zasebnom prostoru uz nadzor dadilje, koji nije izložen javnosti, kako bi bilo blizu majke i bake, koje su učesnice. Ukoliko je to prekršeno i dete bilo izloženo javnosti u ma kom trenutku, roditelj ali i organizator rijalitija podleže određenoj odgovornosti zbog kršenja prava deteta. Ističemo da u konkretnom slučaju dete nije izloženo javnosti, prema podacima koje posedujemo, omogućeni su mu uslovi za zdrav život, ide u vrtić, nije zatvoreno u prostoru, slobodno se kreće i ima neophodnu negu i pomoć. Nadležni Centar za socijalni rad prati sa dužnom pažnjom situaciju i ukoliko se dogodi bilo kakvo kršenje zakona odmah će reagovati”, stoji u odgovoru koji smo dobili od ministarstva, iako mnogi klipovi koji se mogu naći na jutjubu svedoče o neuslovima pa čak i apartmana u kom se nalazi mali Željko Kulić.

Sledeća stanica bila je Centar za socijalni rad u Pećincima, s obzirom da se rijaliti šou odigrava u Šimanovcima, koji pripadaju upravo ovoj opštini. Direktora Biljana Jovičić međutim objašnjava da njima ministarstvo zabranjuje bilo kakve izjave za medije na ovu temu.

“Mi ne možemo da dajemo izjave medijima, pogotovo ne o tome dokle se stiglo u nekom predmetu. Ne mogu ništa da vam kažem. Mi nikakve izjave ne možemo da dajemo dok nam ministarstvo ne odobri”, rekla je direktorka Jovičić, a kada smo joj objasnili da nam je upravo u ministarstvu rečeno da se obratimo Centru za socijalni rad, te da nam je i njen kolega iz Niša rekao da oni više nisu mesno nadležni, jer su majka i dete u rijalitiju u Šimanovcima, nastavila je:

“Ja ne mogu da dajem izjave o tome. Ne znam kad ste slali zahtev Centru za socijalni rad u Nišu, da li ste dobili odgovor odmah ili ste sačekali da dobiju saglasnost od ministarstva. Ukoliko jeste, oni onda nisu radili po propisu, jer mi imamo obavezu, dobili smo instrukciju da nikakve izjave za medije ne dajemo dok ne dobijemo saglasnost ministarstva. Vi meni možete da se obratite pismeno, ja ću tražiti saglasnost ministarstva, ako dobijem, ja ću vam vrlo rado reći”, istakla je direktorka Jovičić.

Obrni okreni, na koju god da smo se adresu obratili dobili smo manje više isti odgovor. Uvek se loptica prebacuje na dugoga, a odgovornost za maloletno dete u rijalitiju niko ne snosi.

O sindromu „Trumanov šou”, po kome maloletno dete bukvalno od rođenja odrasta sve vreme izloženo javnosti progovorila je i koordinatorka „Sigurne kuće”, Vesna Stanojević.

“To dete nema, uslovno rečeno, normalno odrastanje. Ono se ne igra u parku sa ostalom decom, ako ga tamo i izvode u dvorište, to je sigurno neki skučen i ograničen prostor. Niko nema prava da odluči da neko dete tako odrasta. Majka može da odluči za sebe da boravi u rijalitiju i tako zarađuje za život, ali ipak na dete to može da ostavi trajne posledice, ako se to ne zaustavi”, upozorava Vesna i dodaje:

“Možda je njemu tamo materijalno sve obezbeđeno i ima dadilje, što jeste dobro rešenje kada je majka iz nekog razloga neko vreme odsutna, ali trajno da je u nekim improvizovanim i veštačkim okolnostima ne može da bude dobro. Detetu je potrebna porodica, a to kako je organizovan život tog deteta u rijalitiju se fakat ne može nazvati porodicom.

Ona dalje navodi ko bi prevashodno trebalo da se pozabavi ovim pitanjem.

“Definitivno je to slučaj za nadležni Centar za socijalni rad. Ono što mi ne znamo je kome uopšte pripada starateljstvo nad dečakom, šta je sa tim ocem (koji je u drugom rijalitiju, prim. aut.) i da li su se bavili pitanjem starateljstva i da li je ikom dodeljeno ili svi na to gledaju u smislu da je dete s majkom, pa se niko dalje i ne bavi da li je to dobro za njega. Da bi se Centar time pozabavio, potrebno je da ih neko prijavi. E sad, s obzirom na to da je sve javno jer se taj rijaliti prikazuje na nacionalnoj frekvenciji, verovatno su svi i upućeni, pa bi se slučaj i tako mogao uzeti u razmatranje. Nije humano da se dete, koje ne može samo da odlučuje, drži u takvim uslovima” zaključila je Vesna Stanojević, a za Nova.rs ovim povodom priča i psiholog Žarko Trebješanin.

“Dete začeto u jednom rijalitiju, a sada živi u drugom?! Deluje groteskno, da čovek ne poveruje da to može da se dešava u jednoj evropskoj zemlji u 21. veku! To je toliko neverovatno da bismo ga prihvatili kao stvarno. Toga se ne bi dosetili ni Domanović, ni Duško Kovačević kada bi hteli da napišu tako nešto, rekli bi ‒ ovo je preterivanje! Pisac može da ima maštu, ali ovo prevazilazi sve. Ne znam sa čime bismo to mogli da uporedimo. Jedino što mi pada na pamet je kako su nekada dovodili ljude iz Afrike i stavljali ih u kavez u ZOO-vrt da ih prikazuju ili neke žene koje imaju mane u cirkusu – s nevericom komentariše Trebješanin činjenicu da dete odrasta u rijalitiju i pita se postoji li uopšte granice u sunovratu koji je zadesio srpsko društvo:

“Rijaliti je sam po sebi užas, a na sve to, još i dete u rijalitiju! Dakle, stavlja se dete u jedan moderan cirkus?! To je trebalo odmah da se zabrani, da se ne dopusti i gotovo! Nema tu priče. Postoji i Konvencija o dečjim pravima, sve institucije su tu zakazale od lokalnog Centra za socijalni rad, do nadležnog ministarstva, koje je trebalo za to da se zainteresuje, s obzirom na to da je to javno i da se emituje preko nacionalne frekvencije, pa preko brojnih nevladinih organizacija, koje se navodno brinu o ženama i deci, pitanje je i šta radi to lekarsko društvo, a prvenstveno taj REM? Prvo, kako su to uopšte mogli da dozvole, kako je to moguće “, čudi se Trebješanin.

I dok se loptica prebacuje s jednog na drugog, a vrzinom kolu nikad kraja, jednoipogodišnji Željko Kulić, stanovnik je već drugog rijalitija. Kako stvari stoje, ne bi čudilo ni da doživi sudbinu junaka filma „Trumanov šou“, pa da poput Džima Kerija tek kao odrastao čovek shvati da je u stvari nasamaren. Da zapravo sve vreme nije ni imao prava na svoj život, već da su mu ga drugi režirali.