Devastirana medijska scena

On je, u okviru serijala Pres Ekstra, istakao da je za borbu protiv lažnih vesti u Srbiji bitno uvesti medijsku pismenost u osnovno obrazovanje, kako bi građani naučili da razlikuju istinu od laži.

Prema njegovim rečima, ljudi bi morali da se uzdrže od prosleđivanja sumnjivih tvitova, umesto što traže potvrdu svojih stavova i lako poveruju nekim informacijama, koliko god one izgledale neverovatne.

„Građani moraju da shvate da i oni snose odgovornost za to šta retvutuju ili šeruju“, napomenuo je Kostić u razgovoru s novinarkom Sandrom Krstanović Živković.

On smatra da su kreatori lažnih vesti različite interesne grupe, koje pokušavaju da preoblikuju javno mnjenje ili daga usmere ka određenom cilju.

Lažne vesti imaju različitu svrhu, ali i nameru, rekao je Kostić i, pored obmanjivanja javnosti radi postizanja određenog cilja, ukazao na ekonomske razloge, kako bi neke novine bile prodavanije ili tekst čitaniji.

Velika je zabluda da su društvene mreže „glavni krivci“ za plasiranje lažnih vesti, tvrdi Kostić i navodi da su one prisutne i u mejnstrim medijima.

Kako je objasnio, profesionalno i etičko izveštavanje potičeo d medija koji nisu toliko uticajni, dok neetičko i neprofesinalno izveštavanje potiče uglavnom od tabloida i tv kanala koji su najgledaniji.

„Medijska scena u Srbiji je devastirana“, oceno je Kostić i predočio da se u medijima ne vodi računa o kvalitetu, zbog čega je stepen profesionalizacije neverovatno nizak.

„Navešću primer iz 2004.godine, kada je bio pogrom na Kosovu plasirana je lažna vest da su za utapanje albanskih dečakau Ibru zapravo krivi Srbi“, rekao je Kostić, ukazujući da je cilj takve vesti bio opravdanje budućeg nasilja.

Njemu se „čini da je to pokazatelj do čega lažne vesti mogu da dovedu, ukoliko se na kraju ne izborimo sa njima“.

U Srbiji je moguće izboriti se protiv lažnih vesti ako vlast podigne nivo medijske pismenosti među građanima, ali bi i sami mediji i novinari trebalo da promovišu profesionalno i istinito izveštavanje, zaključio je Kostić