Digitalno nasilje na Balkanu: Kome i kako prijaviti uznemiravanje na internetu

Poslednji takav primer je samoubistvo 22-godišnjeg Mladena Dulića iz Banjaluke.

Pre tragičnog događaja njega su, navodno, snimali radnici na pumpi dok je tražio posao i ismevali, a potom snimke objavili na društvenim mrežama.

Dva muškarca su zbog toga za vikend privedeni zbog sumnje na neovlašćeno fotografisanje i posle saslušanja pušteni na slobodu, prenosi Oslobođenje.

Svako ko je izložen maltretiranju na internetu, može se obratiti najbližoj policijskoj stanici.

„Policija zaprima svaku prijavu građana pa i svaku koja se odnosi na bilo kakve zloupotrebe ili sumnje na počinjeno krivično delo na internetu, bilo da su to društvene mreže ili neka druga vrsta onlajn prevara“, kaže Mirna Miljanović, načelnica odeljenja za odnose sa javnošću Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

„Građanin kao i za svaku prijavu mora imati snimke pretnje, svakako, preporuka je da se ne brišu te vrste postova kako bi se mogla sprovoditi procedura istrage“, dodaje Miljanović za BBC na srpskom.

Digitalno nasilje može na brojne načine može uticati na mentalno zdravlje – od straha za sopstvenu bezbednost, u slučaju organizovanog uznemiravanja i brzog i nekontrolisanog širenja štetnog sadržaja, izolacije, negativnih posledica u društvenom životu, čak i teške posledice poput samoubistva, navodi se na sajtu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Prema Krivičnom zakonu RS, ko neovlašćeno sačini fotografski, filmski ili drugi snimak nekog lica ili njegovih prostorija bez njegove saglasnosti, povređujući time posebno njegovu privatnost, ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na neki drugi način omogući da se s njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Ovo je samo jedno od krivičnih dela koja se dovode u vezu sa sajber maltretiranjem.

Teško ih je, kaže portparlka MUP-a RS, pobrojati sve, jer mnoga od njih spadaju u „klasična“ krivična dela samo su izvršena na internetu.

„Tu spada od neovlašćenog fotografisanja i snimanja do krivičnog dela kompjuterske prevare, ona su usaglašena sa Međunarodnom sajber konvencijom.

„Nekada se ona ne vode kao sajber kriminalitet, ako je u pitanju prevara to je krivično delo, a samo je počinjena na internetu, isto je kao da je u realnom životu, u prodavnici“, dodaje ona.

Policija po prijavi dalje o tome izveštava nadležnog tužioca ili sudiju, tužilac se izjašnjava da li ima elemenata krivičnog dela i može li se pokrenuti dalja istraga.

Slično je i u Srbiji.

Za postupanje u ovim predmetima nadležno je Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

U okviru MUP-a postoji Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, koje je specijalizovano za ova krivična dela.

Šta spada u visoko tehnološki kriminal (VKT)?

Uslovno se ova krivična dela u Srbiji mogu podeliti na dve vrste – ona koja se isključivo tiču VKT i krivična dela koja imaju elemente VTK, ali nisu isključivo u nadležnosti Posebnog tužilaštva i Odeljenja za suzbijanje VTK, navodi se u tekstu Marije Pavlović, istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

U prvu grupu spadaju dela protiv bezbednosti računarskih podataka, koja izvode najčešće hakeri.

U drugoj grupi je mnogo više krivičnih dela, poput pornografije, falisfikovanja i zloupotreba platnih kartica ili drugih ličnih podataka.

Ovaj problem u savremenom dobu postoji svuda u svetu.

Otprilike četiri od deset Amerikanaca iskusilo je uznemiravanje na internetu, pokazuje izveštaj Pju istraživačkog centra.

Polovina od njih navela je politiku kao razlog zbog kojeg misle da su bili meta.

Raste udeo onih koji se suočavaju se sa ozbiljnijim zlostavljanjem na mreži kao što je seksualno uznemiravanje ili uhođenje.

Mnoge javne ličnosti su bile izložene maltretiranju na internetu, poput pevačica Demi Lovato, Selene Gomez i drugih.

Pju centar u onlajn uznemiravanje ubraja šest različitih ponašanja:

• Uvredljivo prozivanje
• Namerno sramoćenje
• Uhođenje
• Fizičke pretnje
• Uznemiravanje tokom dužeg vremenskog perioda
• Seksualno uznemiravanje

Krivična dela iz ove grupe odlikuje to što je njihove počinioce najčešće teško privesti pravdi, pa države u regionu i u svetu u tom cilju često sarađuju i preduzimaju različite korake, kaže advokatica Tijana Vladisavljević.

Veliku ulogu u sprečavanju sajber nasilja i drugog kriminaliteta na internetu imaju i sami korisnici interneta koji blagovremeno prijave ovakve slučajeve nadležnim organima, dodaje ona.

„Krivična prijava se može podneti i anonimno, ali svakako smatram da je bolje kada lice koje prijavljuje to čini lično uz navođenje svog imena i prezimena, te da kasnije posvedoči o svim detaljima slučaja“, kaže Vladisavljević u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Krivična prijava se može podneti usmeno ili pisano najbližoj stanici policije ili direktno tužilaštvu.

Koje mogu biti posledice po mentalno zdravlje?

Brojne.

Ovakve stvari uvek treba ozbiljno shvatiti, što ne znači da uvek može da ima ozbiljne posledice, kaže psihološkinja Dobrinka Kuzmanović.

„Osobe mlade ili starije koje inače imaju problema u svakodnevnom životu koje su anksiozne, depresivne, imaju različite teškoće u socijalnim kontaktima, neke vrste strahova, problematične porodične odnose, upravo takve osobe pribegavaju problematičnom korišćenju interneta, pokazuju istraživanja o mladima“, kaže docentkinja Univerziteta u Beogradu.

Neka istraživanja dovode u vezu upotrebu društvenih mreža sa suicidom, ali tu treba biti vrlo oprezan, upozorava ona.

„Najčešće je reč o sticaju više okolnosti.

„Ako osoba već trpi u svakodnevnom životu ovo može da bude okidač, može da prelije čašu, ali to je vrlo delikatno“, kaže Kuzmanović.

Ona se u doktorskoj disertaciji bavila digitalnom pismenošću i podseća da je najvažnije preventivno reagovati i bezbedno koristiti internet – brinuti o lozinkama, brisati fajlove o kolačićima i brinuti o tome gde ostavljamo lične podatke i iznosimo privatnost na internetu.

Jedna od prvih mera je da ne treba odgovarati na uznemirujuće i preteće poruke, kaže psihološkinja.

Drugo i još važnije je da se podeli negativno iskustvo sa sobom u koju imamo poverenja.

„Svaka osoba koja je doživela neki oblik nasilja ne treba to da zadrži za sebe, čak i ukoliko je neprijatno ili se stidi i pribojava da to učini.

„Istraživanja pokazuju da mladi kod nas nisu baš skloni da prijave nasilje ili ne shavte ozbiljno ili smatraju da odrasli nemaju veštine da ih podrže ili se mlađi pribojavaju da će im zabraniti upotrebu uređaja ili platformi“, kaže Kuzmanović.

Preporučuje upotrebu Centara za pomoć koje postoje na svim platformama, kao i obraćanje stručnim organizacijama.

„Ukoliko bilo ko oseti potrebu treba da potraži i stručnu pomoć psihologa ili terapeuta“, napominje Kuzmanović.