Đorđević: Veštačka inteligencija ne može da ugrozi autorstvo, ali može da preobrazi novinsku fotografiju

Ona je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni istakla da tehnološki napredak na polju fotografije ne znači da će fotografi ostati bez posla, jer je jedan od osnovnih postulata foto-žurnalizma da prikaže sliku događaja koji se odigrao.

Đorđević je objasnila da se tržište menja i da oni koji se bave fotografijom moraju da shvate da je došlo do promena kojim moraju da se prilagode.

Kako je naglasila, važno je da zastanemo na trenutak i da se zapitamo da li je to što može da kreira veštačka inteligencija fotografija ili digitalno kreirana hiperrealistična slika, jer termin još nije do kraja definisan.

Treba, međutim, napraviti razliku, jer su to slike nastale bez posredstva foto aparata, predočila je Đorđević.

Upitana o etici reportera, ona je odgovorila da bi Kodeks novinara morao da bude “sveto pismo” svima koji rade u medijima.

Prema njenom viđenju, istina je da su mediji u velikoj meri tabloidni i da senzacionalizam obezbeđuje čitanost i klik.

Sve više smo skloni senzacionalizmu i nekada je jako teško da se tome oduprete ako ste mlad fotograf, bez profesionalnog i životnog iskustva, smatra Đorđević.

Kako je precizirala, ako nemate izgrađene lične stavove i imate loše smernice ili nemate mnogo smernica u medijima u kojima radite, jako lako izgubite kompas.

Ukoliko fotoreporteri naprave fotografiju koja je senzacionalistička ili na neki način ugrožava osobe o kojima se izveštava, ona je im je savetovala da dobro razmisle da li je to fotografija za objavljivanje, bez obzira na to šta uredništvo od njih očekuje.

Ima trenutaka kada treba odbiti teren ili kada situaciju treba prilagoditi etičkim normama, rekla je Đorđević i ocenila da u svim redakcijama postoji manjak razgovora o tako osetljivim temama.

Prema njenim rečima, “važno je da pre svega budete čovek, a onda fotograf, jer postoje situacije i scene na terenu pored kojih je neophodno spustiti foto aparat.

Đorđević ističe da su fotoreporteri najetičnija karika pojedinih medija, bez obzira na to što se na njih vrši veliki pritisak.

Na pitanje kako fotoreporteri i fotografi u Srbiji regulišu autorska prava, ona je ocenila da je situacija na tom polju proteklih godina sve bolja.

Prema njenom objašnjenju, da bi autorska prava bila adekvatno zaštićena, neophodno je da budu potpisani ugovori koji su u skladu sa zakonom i koji adekvatno štite autora.

Đorđević podseća da su fotografi u štampanim medijima ranije retko bili potpisivani, ali da su mediji naučili lekciju, jer su ih autori tužili.

“Mnogi mediji su se opekli, jer su platili kazne, ali je i to validno, ukoliko je to put da se edukujemo“, zaključila je Đorđević.