Dovoljno je sebi postaviti pitanje – ima li ovo logike?

Šta sve, po vašem mišljenju odnosno po mišljenju vaše redakcije, obuhvata pojam lažnih vesti?

– Možda bi najpre trebalo promeniti termin ili bar govoriti o lažnim „vestima”. Jer one nisu vesti, kakav god im pridev dodali. To su izmišljene, lažne, senzacionalističke informacije, odnosno dezinformacije, koje se najčešće namenski kreiraju, plasiraju i šire. Mrtve bebe u Vukovaru ili srpska nejač koju živu bacaju lavovima prva su asocijacija i pokazatelj da Srbija sa ovim ima „bogato” iskustvo. Tada se to zvalo (ratnohuškačka) propaganda. Sankcije su izostale, kao što izostaju i danas. Posledice širenja lažnih „vesti” jednako su opasne kao i tada, a razlika je u tome što je umesto čitave medijske infrastrukture, dovoljan jedan klik kako bi se kod građana razbuktali nacionalizmi i drugi -izmi, ksenofobija, strah i panika, zasnovani na različitim teorijama zavera.

[povezaneprice]

Veliki deo lažnih „vesti” kreiraju politički i društveni centri moći. Druge potiču od samih građana koji, slučajno ili namerno, bez provere šire sve na šta skrolujući naiđu. U današnjem medijskom kontekstu, više od bukvalno izmišljenih vesti, opasne su manipulacije i sugerisanje značenja samih informacija. Zbog toga, lažnim „vestima” ne bi trebalo nazivati samo čistu laž, već i svaku medijsku manipulaciju.

Na koji način se vaša redakcija bori protiv lažnih vesti?

– Stalnim proveravanjem činjenica. Iako radimo u vremenu koje možda nalaže drugačije, na prvom mestu nam je tačnost informacije, pa tek onda brzina. Nikada ne objavljujemo vesti koje nemaju izvor ili u kojima taj izvor nije jasno naveden. Svaka naša vest mora imati kredibilan izvor. Imamo interne crvene zastavice na „medijima” koji su pokazali i dokazali da ne poštuju pravila profesije.

Biramo da u toku dana objavljujemo manje vesti i tekstova, ali da oni budu profesionalno napisani. Pre nego što je objavimo, svaka vest, tekst, radijski ili video prilog prolazi kroz nekoliko ruku, od novinara, preko urednika, do web tima. Svakodnevno tražimo i objavljujemo zvanične informacije, ali i nakon toga pokušavamo da proverimo činjenice i da ih ukrstimo sa podacima nezavisnih i ekspertskih izvora. Pažljivo analiziramo kontekst u okviru kog je neka vest plasirana, jer on vrlo često određuje suštinu.

S obzirom na medijsku situaciju u Srbiji i činjenicu da se gubitkom poverenja u medije deo građana preselio na društvene mreže, prisutni smo i pratimo teme o kojima pišu i koje su im važne. Reagujemo i proveravamo informacije, ukazujemo im na njihovu istinistost ili neistinitost.

Kako ih je najlakše uočiti?

– Medijska slika Srbije je takva da je sve manji broj medija u kojima ćete, kada pročitate neku vest, sa sigurnošću moći da kažete – ovo je tačno. Lažne „vesti” je najlakše prepoznati u tabloidima i na senzacionalističkim portalima. Tada je sasvim dovoljno sebi postaviti pitanje – ima li ovo logike? Sve takve „vesti” na koncu se mogu svesti na onu ajkulu koju je ubio pijani (srpski) turista kada je slučajno skočio na nju. Problem nastaje kada se lažne „vesti” plasiraju u medijima koji bi trebalo da budu pouzdani, poput javnih servisa ili novinskih agencija.

Jedan od uzroka širenja lažnih „vesti” je upravo copy/paste novinarstvo i zato, ponoviću, proveravamo apsolutno sve. Posao nam olakšava to što imamo redakcije i kolege na Kosovu, u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, pa možemo brzo i lako da proverimo i demantujemo česte „vesti” po kojima Srbiju napadaju sa svih granica. Sa novinarima iz Brisela i Moskve radimo na rasvetljavanju manipulativnih vesti iz spoljne politike.

Sami pažljivo prevodimo izvorne izjave i tekstove jer su i manipulacije u prevodima čest način slanja pogrešne ili netačne informacije. Tražimo epilog, kako najava i obećanja političara, tako i lažnih „vesti”. To je još jedan od načina njihovog prepoznavanja. Obično se pojave, naprave štetu, i nestanu kao da se ništa nije dogodilo.

Po vašem mišljenju, koji je najbolji mehanizam za suzbijanje plasiranja neistinitih informacija?

– Stalna provera informacija, ukazivanje na lažne „vesti”, njihove uzroke i posledice. Izgradnja poverenja kod publike, koja će preko nas proveravati činjenice. Budući da reakcije regulatornih tela izostaju, a da vlast reaguje samo na lažne „vesti” koje im nisu u interesu, preuzimamo i tu ulogu.

Spomenuto copy/paste novinarstvo je, pored ostalog, posledica lošeg položaja novinara i činjenice da je sve manje onih koji su obučeni da se bave ovim poslom. Ulažemo u edukaciju i osnaživanje novinara kroz godišnju stipendiju „Jiri Dienstbier Journalism Fellowship”. Dobra vest je to što se sve više medijskih organizacija u Srbiji, ali i u susednim zemljama, ujedinjuje u borbi protiv lažnih „vesti”, pokreću se portali poput vašeg i pomažemo jedni drugima.

Ukoliko možete, navedite primer iz vaše redakcije kada ste uočili da je određena vest lažna.

– Fantomski autori iz „Politike”. Iako ih nismo mi otkrili, otišli smo korak dalje i uradili ono o čemu sam govorila kao jednom od načina borbe protiv lažnih i manipulativnih „vesti”. Ukazali smo na kontekst, uzroke i posledice, i pozvali na odgovornost.

Krajem 2017. godine u „Večernjim novostima” i „Politici” pojavila se „vest” o tajnoj vojsci člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića. Priča o 9.000 paravojnika, zapravo je bila priča o članovima airsoft klubova, hobista ekstremnih, adrenalinskih sportova.