Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević u ponedeljak 3. aprila ide, kako je sam rekao, u zatvor. On se, naime, svojevremeno malo razulario na Tviteru (dešava se svakom, da se ne lažemo). Izneo je niz potencijalno uvredljivih stvari na račun novinara Insajder TV-a Jugoslava Ćosića. Sudski je utvrđeno da je reč o krivičnom delu uvreda, te da na ime te kazne Dragan ima da u budžet Republike Srbije uplati 200.000 dinara. Dragan, međutim, nije kaznu platio i sada, kao i svako ko u zakonom propisanom roku ne plati kaznu, treba da ide u – zatvor.
Danas je najavio da će čim počne da služi kaznu, početi štrajk glađu do ispunjenja dva zahteva: vraćanje postupka na početak i dekriminalizaciju uvrede. Na konferenciji za novinare koju je jutros u 9 održao u Pres centru Udruženja novinara Srbije, rekao je kako se bori za slobodu govora, a svi ćute, i NUNS i UNS i brojni nezavisni mediji. Iako dolazi iz usta Dragana J. Vučićevića, to je istina. Takoreći: kada su došli po Dragana, ćutala sam, jer nisam Dragan.
Odavno tvrdim da ono čime se on bavi nije novinarstvo i da nismo kolege. Jednom sam, međutim, donekle i bila Dragan. Bila sam tužena za krivično delo uvreda, i to baš zbog tvita. Osoba koja me je tužila tražila je maksimalnu kaznu, odnosno 500.000 dinara. Međutim, prestala sam da budem Dragan kad me je sud oslobodio, jer sam iznete tvrdnje obrazložila, dokazala, a imala sam i svedoke da je bilo kako sam rekla. Druga strana, međutim, nije uspela da dokaže kako su to moje reči proizvele posledicu, to jest – uvredu. Da sam, ne daj bože, osuđena, pozajmila bih pare i platila kaznu, pa vraćala na rate i s kamatom ako treba. Zašto? Pa zato, časni sude, što ja nemam kad da robijam 500 dana. Moram da radim i zaradim, da platim struju i Infostan, hranu za nejač i mačke i sve ostalo što svakako dolazi na naplatu, iako sam ja u zatvoru sita, napojena, na suvom i bezbednom. Dok ja nemam, al’ bih platila, ovaj organizuje konferencije za novinare i priča kako ima da plati, ali neće. Hoće u zatvor jer se bori za dekriminalizaciju uvrede. Priča nešto i o Jugoslavu i Žaklini, ali za to je čak i sud utvrdio da nije bitno.
Dragan, međutim, prećutkuje da i kad ne platiš kaznu za nepropisno parkiranje, ona može da se pretvori u zatvorsku. Princip je sličan kao kod krivičnih dela za koje je predviđena novčana kazna: svakih 1000 dinara pretvara se u jedan dan zatvora. Za prekršaje postoji još jedna opcija: svakih 1000 dinara može da se zameni za osam sati rada u javnom interesu.
Zbog toga bih bila spremna da podržim Dragana u zahtevu da uvreda bude dekriminalizovana, ali da postane prekršaj. Jer kad bi uvreda bila prekršaj, Dragan bi mogao, umesto da ide u pržun, da zameni kaznu za 1600 sati rada u javnom interesu. E, to bih ja, dragi čitaoci, volela da vidim: da Dragan J. Vučićević radi u javnom interesu. Jer, otkako radi, nismo ga videli da radi u javnom interesu ni jedan jedini minut.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
POŠTENO, A (NE)POŠTENO!
Gospodin Vučićević je rešio da ispoštuje presudu suda i ide u zatvor. Bar će odmoriti tamo, jer on se zalaže iz petnih žila da brani predsednika. S druge strane, predsednik želi da plati kaznu od 200.000 dinara i da spasi svoga zaštitnika od zatvora i zaslužio je, jer on brani šefa na televizijama koje su pod uticajem vlasti od Pinka do Happy i novine Informer i drugo ne zna da radi, osim da se žrtvuje braneći uvaženog šefa. Plati kaznu predsedniče i bez njegovog pristanka, humanost ostaje humano i da ne bude bruka i šteta za Srbiju od zatvaranje Vučićevića i on je čovek.