Kada smo 2010. godine pokrenuli Njuz.net, ljudima je bilo čudno otkud te neke lažne vesti, a danas živimo u društvu gde najčitaniji tabloidi na naslovnim stranama imaju lažne vesti, ukazao je Dražić u serijalu razgovora Press Extra.
Prema njegovim rečima, drugi problem je da prave vesti i prave izjave političara često deluju kao da su lažne i izmišljene.
Zato čitaocima nije lako da razluče i često poveruju u izmišljene vesti, jer se one takođe često ne razlikuju od onih pravih vesti, rekao je Dražić novinarki Andrijani Milaćević.
I moje kolege i ja kreiramo lažne vesti, ali naš cilj nije da ljudi veruju u njih, već da ukažemo na probleme, predočio je urednik Njuz neta.
S druge strane, on napominje da mnogi u Srbiji tendenciozno kreiraju lažne vesti – i mediji i političari, tabloidi, službe…
Pojedini nemaju čak skrivene planove, već namerno smisle lažnu vest da privuku čitaoce, jer im poseta sajtu zavisi od broja klikova, objašnjava Dražić.
U Njuz netu su bili svesni da će pojedini ljudi poverovati u lažne vesti ovog portala, iako autorskom timu to nije bila namera, ali Dražić smatra neverovatnim da je u njih poverovao i znatan broj medija.
On je istakao da je cilj Njuz neta da zasmeje čitaoce, ali i da im ukaže na one probleme i postupke naših političara i medija koje bi trebalo iskritikovati.
Drugi, međutim, koji nisu satiričari, često pribegavaju spinovima da bi ocrnili političke protivnike, konstatovao je Dražić.
On dodaje da je imao ponude političara da preko Njuz neta proturi izmišljeni tekst i spinuje priče o nečijem političkom protivniku, što su, za razliku od ovog portala, tabloidi prihvatili da objave.
U borbi protiv lažnih vesti, Dražić ističe ulogu profesionalnih medija, čiji je zadatak da što objektivnije prenesu vesti i izjave, da imaju izvore i da se ne bave lažnim anketama ili lažnim istraživanjima.
On podseća da su lažne informacije postojale oduvek, ali smatra da je toga danas sve više i više, i kod nas i u svetu, jer je, razvojem interneta i društvenih mreža, svako u mogućnosti da kreira sadržaj koji liči na novinarski.
Čitaocima nije lako, baš zato što su i prave vesti apsurdne. Zahvaljujući društvenim mrežama, čak možete da napravite foto montažu, u fotošopu da stavite logo pravog medija i fotografiju uz naslov, što će ljudi početi masovno da dele, ne proveravajući da li je to stvarno sa sajta tog medija, ilustrovao je Dražić.
I nama se nekad dešava da nam treba vremena da shvatimo da li je neka vest sa Fejsbuka ili Tvitrera lažna ili prava, priznao je Dražić i ocenio da mnogi ljudi nemaju vremena, niti interesovanja, da se time bave.
Zbog toga nam treba više ozbljnih i kredibilnih medija, koji će lepo izveštavati svoje čitaoce, gledaoce i slušaoce i neće morati da glume detektive da sami istražuju izvor vesti, zaključio je Dražić.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.