Foto: Steinar Engeland, Unsplash
Fejsbuk, Gugl, TikTok i Tviter rekli su da će se obavezati na poboljšanje sistema za prijavljivanje zlostavljanja, kao i na filtriranje onoga što korisnici vide i ko sa njima može da komunicira preko interneta.
Međutim, neki učesnici kampanje izrazili su zabrinutost da te obaveze ne idu dovoljno daleko.
„Ove apstraktne izjave nude tehnološkim kompanijama dobru priliku za promociju, ali to nisu stvarne obaveze“, kaže Lusina Di Meko, suosnivačica #ShePersisted Global, inicijative za borbu protiv napada na žene na internetu.
„Oni ne nude preispitivanje moderacije sadržaja ili algoritamskih preferencija koje nagrađuju loše ponašanje. Za sada još uvek teret je na ženama.“
Ovo je usledilo kada je više od 200 istaknutih žena – među njima bivša australijsku premijerka Džulija Gilard, američka teniserka Bili Džin King i britanske glumice Tendi Njutn i Ema Votson – potpisalo otvoreno pismo tražeći konkretne akcije za borbu protiv zlostavljanja.
Pismo je objavljeno na UN-ovom forumu za ravnopravnost generacija koji pokreće seriju poziva na delovanje u cilju postizanja globalne rodne ravnopravnosti.
„Kao australijska premijerka, poput ostalih žena u javnom polju, redovno sam dobijala vrlo rodno osetljive i ružne poruke na društvenim mrežama, uključujući i cirkulaciju pornografskih crtanih filmova“, rekla je Džulija Gilard za BBC.
Dodala je da ju je „naljutilo i frustriralo što se žene i dalje suočavaju sa ovom vrstom zlostavljanja“.
U pismu upućenom Šou Zi Ču iz TikToka, Džeku Dorziju iz Tvitera, Sundaru Pičaiju iz Gugla i Marku Zakerbergu iz Fejsbuka, više od 200 žena zatražilo je od izvršnih direktora da „hitno daju prioritet bezbednosti žena na svojim platformama“.
„Internet je gradski trg 21. veka“, navodi se u pismu.
„Tu se vodi debata, grade se zajednice, prodaju proizvodi i stvara reputacija.“
„Ali obim internet zloupotrebe znači da su za previše žena ovi digitalni gradski trgovi nebezbedni. Ovo predstavlja pretnju napretku na polju rodne ravnopravnosti.“
Pismo je takođe ukazalo na studiju The Economist Intelligence Unit iz 2020. godine u kojoj se navodi da je 38 odsto žena u 51 zemlji imalo direktno iskustvo zastrašivanja na internetu.
Taj broj se povećao na 45 odsto ako su žene iz generacije milenijalaca ili generacije Z (rođene posle 1982. godine).
U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 odraslih žena.
„Zaista je važno da prepoznamo da su zlostavljanje i uznemiravanje žena na platformama društvenih medija široko rasprostranjeni i da je to jedna od najvećih prepreka rodnoj ravnopravnosti“, kaže Azmina Drodija.
Ona je viša menadžerka za politike u World Wide Web Foundation, koja je vodila jednogodišnji konsultativni proces uoči Foruma za ravnopravnost generacija.
The World Wide Web Foundation okupila je žene pogođene onlajn zlostavljanjem sa stručnjacima iz tehnologije, vlade i civilnog društva kako bi zajedno kreirali rešenja za problem.
U pismu se takođe naglašava da je zlostavljanje na internetu gore za marginalizovane grupe i obojene žene, posebno Afroamerikanke.
To ističe Amnesty International’s Troll Patrol project koji se bavio zlostavljanjem žena na Tviteru tokom 2017. godine.
Izveštaj Troll Patrol sugeriše da obojene žene (Afroamerikanke, Azijatkinje, Latinoamerikanke i mešovite rase) za 34 odsto imaju veće šanse da budu spomenute u nasilnim ili problematičnim tvitovima od žena belkinja.
Afroamerikanke su bile meta u nesrazmerno velikom broju slučajeva – šanse da budu pomenute u nasilnim ili problematičnim tvitovima bile su 84 odsto veće nego za belkinje.
Azerbejdžanska novinarka Arzu Gejbula, koja je učestvovala u konsultacijama, rekla je za BBC da je zbog stalnog internet uznemiravanja želela da prekine karijeru.
Dodala je da se pita da li će tehnološke platforme „ikada ozbiljno shvatiti trolovanje i uznemiravanje, posebno za žene u zemljama koje možda neće smatrati dovoljno važnima ili koje im nisu na radaru, poput Azerbejdžana“.
Fejsbuk, Tviter i TikTok poručili su BBC-ju da će obnoviti postojeće obaveze u vezi sa internet sigurnošću za sve korisnike.
Posebnu pažnju usmeriće na brže odgovore prilikom prijavljivanja zloupotrebe i robusnije sisteme filtriranja za ono što korisnici vide na mreži.
TikTok već ima „upit“ koji traži od ljudi da preispitaju uticaj reči pre objavljivanja komentara koji može sadržati neprimerene ili druge ključne reči, a Tviter ima funkcije da ograniči postove koje vidite.
„Moja briga je da su ovo previše pojednostavljena rešenja za složene probleme“, kaže Lusina Di Meko iz #ShePersisted Global.
„Jedna od preporuka je filtriranje sadržaja kako žene ne bi videle zlostavljanje. Ovo je problematično, jer znači da se zlostavljanje nastavlja, ali ja jednostavno ne vidim šta mi se šalje.“
„Iako smo nedavno napravili iskorak u pružanju ljudima veće kontrole kako bi upravljali svojom sigurnošću, znamo da još treba mnogo posla da se uradi“, rekla je Vajdžaja Gade, šefica pravnih, javnih politika i poverenja i bezbednosti Tvitera.
„Posvećeni smo rešavanju ovog problema i radu u industriji i civilnim društvom na izgradnji sigurnijeg interneta.“
U sredu je Fejsbuk najavio i pokretanje Ženskog centra za sigurnost kako bi centralizovao svoje postojeće resurse za borbu protiv internet zloupotrebe.
Najavljeno je i osnivanje posebnog globalnog Savetodavnog odbora za žensku bezbednost za koji kažu da će nadgledati i davati preporuke o bezbednosti.
Odbor čine ljudi iz mreže organizacija koje su se specijalizovale za ženska prava i nasilje u porodici.
Preuzete obaveze su deo niza najava datih na UN-ovom Forumu za ravnopravnost generacija u Parizu, gde se sastaju lideri vlada, međuvladine agencije i lideri civilnog društva kako bi u narednih pet godina podelili ciljeve prema rodnoj ravnopravnosti.
The World Wide Web Foundation kaže da će pratiti kako se tehnološke kompanije odnose prema preuzetim obavezama i godišnje izveštavati o njihovom napretku.
„Žene imaju pravo da budu na internetu i slobodno se izražavaju“, kaže Azmina Drodija.
„Ne bi trebalo da brinu o tome da li će postati meta ili će zbog toga dobiti pretnje smrću i pretnje silovanjem.“
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.