Država morala da reaguje na pisanje tabloida

S druge strane, država koja taj status i zaštitu garantuje, morala bi da reaguje kada se u javnosti i medijima pojave napisi o tome, i proveri kako su te informacije, strogo poverljive, dospele do medija, kao i kakav je interes i cilj pisanja o tome, smatraju pravni stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao.

– Po postojećem zakonu (član 6 stav 2), svi podaci vezani za program zaštite učesnika u krivičnom postupku predstavljaju službenu tajnu. To znači da službeno lice koje je odalo podatak jeste izvršilo krivično delo Odavanje službene tajne. Tu je problem, jer novinari nisu službena lica. Možda bi se tu moglo govoriti o krivičnom delu – ometanje pravde, ali koliko mi je poznato takvih postupaka nije bilo u praksi, objašnjava predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.

On dodaje da član 6 Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku predviđa da ni druga lica ne smeju da odaju podatke iz programa, što znači da to ne bi smeli ni novinari, ali ne predviđa sankciju za kršenje te odredbe.

– Objavljivanje takvih podataka je skandal, a za to su krivi su oni koji su bili obavezni da ih zaštite, znači država. Objaviti podatke zaštićenih svedoka u Haškom tribunalu se smatra nepoštovanjem suda, zbog čega se vodi krivični postupak gde je zaprećena kazna do sedam godina zatvora. Po toj analogiji i kod nas bi mogli krivično da odgovaraju oni koji takve podatke odaju. Međutim, to je veći problem, jer status svedoka saradnika ili zaštićenog svedoka je nešto što garantuje država. Oni sami mogu da pokrenu postupak za dalju zaštitu, za izmeštanje ili slično, ukoliko u međuvremenu nisu izgubili taj status, navodi za Danas advokat Borivoje Borović.

Ipak, on dodaje da se „demokratska javnost neće potresti ako su ovi svedoci označeni kao saradnici i treba da ih država zaštiti, a spadaju u krug ljudi koji su isto vršili ozbiljna krivična dela, kao i da njihovo svedočenje nije od pretežnog značaja“.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), veruje da se radi o „spinu uobičajenom za naprednjačke tabloide“, ali i izražava strah ukoliko su te informacije zaista došle do medija.

– Mislim da tabloidi pišu ovakve stvari da bi skretali pažnju javnosti sa ovih problema koji trenutno postoje, sa tema koje su nepovoljne za naprednjake. Međutim, ako bi to zaista značilo povratak te mračne strane našeg društva i duboke države, onda se plašim i pitam šta rade službe bezbednosti. U suštini, ta tema je pase, ona može da bude otvorena samo u smislu još uvek neotkrivene političke pozadine i inspiratora ubistva Zorana Đinđića, a ovo što rade tabloidi je neshvatljivo, kaže Bodrožić.

On smatra da je u slučaju pisanja lista Alo, koji je objavio da se svedoci saradnici na suđenjima za ubistvo Zorana Đinđića i Ivana Stambolića – Miladin Suvajdžić i Nenad Šare, nalaze u SAD pod zaštitom CIA, već trebalo da reaguje Tužilaštvo, bilo da je reč o „izmišljotini“ ili istini.

– Svako može da pretpostavi da je Amerika najverovatnija destinacija, pa oni mogu samo da nagađaju. U tom slučaju država treba da reaguje i da ispita zašto se taj medij bavi tom temom i šta je tu njima važno. Po meni, oni su prekršili zakon, ali je to uobičajen manir tabloida, s obzirom da dolaze iz istog sveta, zaključuje Bodrožić.