Etičke norme u novinarstvu, samo slova na papiru?

„U osam dnevnih novina mi imamo ponekad dnevno po 20, 25 zabeležnih dnevnih prekršaja, nesporenih prekšaja Kodeksa. Nije, dakle, reč o nečemu što može da bude diskusija, gde nešto može da bude ili nije, reč je o nečemu što je nesporno i gde osnovna novinarska pravila nisu ispoštovana“, ukazao je Petar Jermić iz Udruženja novinara Srbije.

Predsednik suda časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vlado Mareš smatra da je takvu situaciju u medijima izazvala politička kontrola.

„Oni su tu na svom zadatku i ne mare šta će da izgovore, šta će da objave i pošalju ljudima, važno je da odrade svoj posao, da pokažu da su lojalni svom gopodaru i iz toga verovatno crpe neku zaradu“, naveo je Mareš.

Posle burnih rasprava u Srbiji je 2006. uveden Kodeks novinara koji propisuje osnovna etička pravila profesije, a četiri godine kasnije osnovan je Savet za štampu sa ciljem da obezbedi njegovo poštovanje. Od tada na adresu Komisije za žalbe Saveta pristižu brojne pritužbe. Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navodi da je u prvih osam meseci 2018. bilo 77 žalbi, najčešće zbog kršenja prve tačke Kodeksa istinitost izveštavanja.

„I to su one tačke koje kažu da novinar mora da razlikuje činjenice od komentara, pretpostavki i nagađana, da mora da konstatuje više izvora i da ne sme da iznosi klevete. To su tačke koje se apsolutno sve vreme krše“, rekla je Gordana Novaković.

Najviše žalbi stiglo je zbog tekstova u listovima Alo, Srpski telegraf, Blic, Novosti, portala Pink, nedeljnika Palež iz Obrenovca.

Kada komisija za žalbe utvrdi da je prekršen Kodeks, novinarima koji nisu članovi Saveta izriče se javna opomena, dok se onima koji to jesu izriče odluka koju treba da objave u svojim izdanjima u roku od 15 dana. Međutim, pojedini mediji ne objavljuju odluke i opomene, pa se postavlja pitanje je da li je to adekvatna sankcija.

„Za odgovorne medije, za odgovorne novinare moralna osuda koju dobijete od stane svojih kolega, koji kažu nisi ovo uradio u skladu sa Kodeksom, je vrlo ozbiljan sankcija“, odgovara Gordana Novaković.

I televizije lokalne kao i one sa nacionalnim frekvencijama krše Kodeks i to veoma često u informativnim emisijama.

„To se u najvećoj meri odnosi na svako kritičko mišljenje koje postoji u Srbiji, u potpunosti su privilegovane vladajuće stranke, vlast kao takva, dok neko opoziciono ili kritičko mišljenje može da se čuje vrlo malo, ili su te televizije u funkciji propagande vladajuće partije“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Najdrastičniji primer su rijaliti programi, koji se emituju svakodnevno, na više televizija, a u kojim je sveprisutno vređanje i nedolično ponašanje.

Takvo ponašanje ne samo da nije u skladu sa etičkim normama, već je u sukobu sa zakonom. O kvalitetu programa, poštovanju profesionalnih standarda, Kodeksa i zakona trebalo bi da se stara  Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kada j o radiju i televizijama reč.

Međutim, iz tog tela nisu odgovorili na pitanja o kršenju Kodeksa novinara, a na njihovom sajtu se mogu naći samo dva izrečena upozorenja  televizijama Pink i Melos.

„Ono (REM) ima obavezu po sadašnjem Zakonu da bez odlaganja deluje kada uoči neko kršenje zakona i ima nekoliko sankcija koje su na raspolaganju: upozorenje, opomena, privremeno i trajno oduzimanje dozvole za emitovanje. Međutim, REM se uzdržava i veoma retko izriče sankcije“, rekao je Rade Veljanovski.

Vlasti potpuno ignorišu izveštaje samoregulatornih tela o drastičnim kršenjima kodeksa. Upravo onim međima koji najšečće krše Kodeks daje se i najviše novca na konkursima za projektno sufinansiranje medija.

„U Kikindi smo recimo imali slučaj da komisija kaže da oni uzimaju u obzir to da je reč o najčešćem prekršiocu Kodeksa, ali da oni veruju da će ih upravo taj novac podstaći da više ne krše Kodeks, što je  strašno, sramno ispod svakog novinarskog dostojanstva“, ocenio je Petar Jeremić.

Najveća medijska udruženja formirala su svoje Sudove časti, koji članovima mogu da izreknu opomenu, da ih privremeno ili trajno isključe iz udružnja. Međutim, oni koji krše pravila, najšeće nisu članovi udruženja.

„Doneli smo javnu opomenu povodom nekoliko slučajeva. Imali smo i jedno izbacivanje iz NUNS-a, to je jedna, uslovno da kažem koleginica, a zaravo ima PR firmu, pa je na jedan ružan način zloupotrebljavala autoritet NUNS-a i svoju poziciju da bi izvlačila pare od ljudi“, objasnio je Vlado Mareš.

Zbog kršenja etičkih normi, pokreću se i sudski postupci protiv novinara, urednika i vlasnika. U 2017. Viši sud u Beogradu pokrenuuo je 636 postupaka za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola, povredu ugleda, časti i prava na privatnost.