Fantomski tovar

[povezaneprice]

„Blic“ je danas, pod oznakom „ekskluzivno“, na naslovnoj strani objavio tekst u kome se kaže da su operativci Vojno bezbednosne agencije na jugu Srbije otkrili i zaplenili veliki tovar oružja. Anonimni izvor iz VBA (drugih izvora nema) rekao je „Blicu“ da je pronađeno „nekoliko hiljada pušaka, mitraljeza, minobacača i ručnih bombi „koje su bile na putu za Makedoniju“. Dalje se navodi da se „petpostavlja da je tovar bio namenjen infrastrukturi najveće albanske partije u Makedoniji“. Sem toga, operativci VBA su uočili „pojačano kretanje pripadnika albanske nacionalne manjine sa područja Preševa i Bujanovca prema Makedoniji prethodnih dana. Slično je i sa Albancima sa Kosova i to pre svega onima koji su poznati kao nekadašnji pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova“. Za kraj je ostavljena poslastica: „Državni vrh je procenio da se ne ide u javnost sa ovom informacijom“, tvrdi izvor „Blica“ i dodaje: „Premijer Vučić je smatrao da bi špekulcije o zapleni tolike količine oružja mogle da posluže nekima da doliju ulje na vatru u ionako rovite političke prilike u Makedoniji.“

U iole normalnim novinama, urednik bi novinaru koji je doneo ovakav tekst naložio da se vrati svom „izvoru iz VBA“ i zatraži pojašnjenja. Nekoliko hiljada čega? Pušaka, mitraljeza i bombi, ili svega toga zajedno? Je li oružje poreklom iz Srbije ili je uvezeno? Na osnovu čega se „pretpostavlja“ da je išlo „infrastrukturi“ albanske stranke, a ne recimo, teroristima na Bliskom Istoku ili Kurdima u Tursku? Šta znači „pojačano kretanje“ prema Makedoniji – desetine, stotine, hiljade ljudi? S obzirom da se rat na Kosovu završio pre osamnaest godina, da li je logično da kolonu čine nekadašnji pripadnici OVK, koji su danas trećepozivci? Zašto sve to oružje i ljudstvo ulazi u Makedoniju preko teritorije Srbije, a ne, recimo preko Kosova ili Albanije, sa kojima Makedonija ima poroznu granicu i dokle VBA ne doseže? Da li je „izvor Blica“ svestan da je otkrivajući detalje o tovaru prekršio odluku državnog vrha, uključujući i Vučića, te da mu zbog odavanja vojne tajne preti dugogodišnja robija? A zatim bi isti urednik stavio prst na čelo i razmislio da li objavljivanjem ove priče ugrožava sebe i list koji uređuje, jer je ne samo odavanje, nego i javno objavljivanje vojne tajne teško krivično delo.

Naravno da se ništa od gore pomenutog nije desilo, i to iz dva razloga. Kao prvo, „Blic“ se već neko vreme ne može smatrati ozbiljnim novinama (setite se intervjua sa Vučićevom maloletnom ćerkom, da ne nabrajam dalje). Kao drugo, spreman sam da se kladim u poslednju paru da famoznog tovara nije ni bilo, svakako ne u navedenim količinama, kao ni da ne postoji „izvor Blica iz VBA“, nego je tekst, ovako polupismen i konfuzan kako je objavljen, stigao na urednički sto direktno iz kabineta premijera, ili preko njemu bliske osobe. Da, istog tog premijera koji „ne želi da špekulacijama dodaje ulje na vatru u ionako rovite političke prilike u Makedoniji“. Siguran sam da bih opkladu dobio, kao što sam siguran da nikakve istrage o odavanju vojne tajne neće biti, niti ćemo o famoznom tovaru išta novo čuti.

E da, srećan vam dan slobode medija. To je bilo juče.