Fiksanje „Zadrugom“

Psuju gore nego ti, pitam se odakle im snaga po ovoj vrućini, usred mraka, kad, čujem odjednom, odnekud, s druge strane, iste komšije se svađaju i shvatim, komšije zapravo gledaju televiziju, gde se neki kreteni svađaju.“

Ušla je zatim u stan, uključila TV i, zaista, na TV „Ružičasti diler nasilja“ naišla je na nešto što se zove „Narod pita“, a što su, u stvari, učesnici popularnog TV užasa „Zadruga“, koji se napušavaju, psuju, pa i tuku, uz podršku verne publike. Nekoliko dana ranije, diler „Zadruge“ Žex izjavio je da će prestati sa emitovanjem ovog programa samo kada bude zakonski cenzurisan.

Sa fenomenom „Narod pita“ susreo sam se i u najnovijoj epizodi DLZ, tačnije u „Magarećem kutku“, u kom je emitovan deo kada Zorica (Marković?) poliva nekog lika vodom, a onda on pun minut, a možda i duže, psuje Zoricu, psuje joj sinove, psuje joj sve po spisku, dok mu ona uzvraća da je pijanac, ne sećam se, potisnuo sam.

Bilo mi je zapanjujuće kako neko tako opušteno i masno psuje na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, bez bipovanja, bez prekida programa, da svi mogu da vide i čuju.

Ako neko voli sočnu psovku, to sam ja, ali psovka je kul kada se koristi umereno i povremeno. Ovo što sam gledao je čak i mene nateralo da gutam knedle i ne samo mene, pošto je najnovija epizoda DLZ, u kojoj je gostovao bivši član REM, profesor sociologije Slobodan Cvejić, jedina u istoriji DLZ, koja „zbog neprimerenog sadržaja“ može da se gleda samo na Jutjubu.

„Neprimeren sadržaj“ odnosi se na sadržaj priloga u „Magarećem kutku“, koji je na internet prenet sa televizije sa nacionalnom frekvencijom, gde je očigledno primeren.

Šta se to, dođavola, dešava? Dešava se narkomanska kriza ovisnika o „Zadruzi“, kojih je u Srbiji daleko više nego što to želimo sebi da priznamo.

Diler Žex je, usudiću se to da primetim, ispravno postupio, smiksavši „Narod pita“, jer je naglim ukidanjem redovne doze „Zadruge“ došlo do opasnosti da se ponašanje iz „Zadruge“ u nekontrolisanoj meri izlije na ulice, kada pomahnitali narkomani koji gledaju „Zadrugu“, usled nedostatka „Zadruge“, prema svojima bližnjima, a zatim i svima ostalima, počnu da se ponašaju kao da su u „Zadruzi“.

Ni sa jedne teške gudre se ne skida naglo, a kamoli sa višegodišnjeg fiksanja „Zadrugom“. Neprekidno nekažnjeno verbalno i fizičko nasilje je ionako počelo da se izliva na srpske ulice, a kada je „Zadruga“ ukinuta, verujem da je lerdi bio toliko obasut pozivima da je morao da vrati omiljenu narodnu drogu na tržište, ne zbog gledanosti, ne u inat protestima, nego da u Srbiji ne bi došlo do Z-apokalipse, u kojoj Z ne znači „zombi“.