FOTOGRAFI: Novinske foto-arhive štek ukradene robe. MEDIJI: Previsoke kazne za autorska prava

Viši sud je novosadski Radio 021 kaznio sa oko 780.000 dinara dvema nepravosnažnim presudama, od kojih je jedna za kršenje autorskih prava. I dok su se predstavnici medijskih udruženja na današnjoj konferenciji, koju je povodom presuda novosadskom mediju organizovalo Udruženje novinara Srbije, složili da visoke kazne mogu da unište lokalne medije, fotoreporteri su istakli da su novinske foto-arhive „štekovi ukradene robe“ i da fotoreporteri treba da budu obeštećeni, te su apelovali na medije da prvo pitaju za dozvolu pre nego što objave neku fotografiju.

Najpoznatiji novosadski portal kažnjen je, između ostalog, zbog objave fotografije osuđenog ubice Darijana Musića. Glavni urednik 021 Slobodan Krajnović kaže da su za objavljivanje imali usmenu dozvolu od koleginice iz Kurira, odakle su fotografiju preuzeli.

Zbog toga su, kako Krajnović podseća, osuđeni na maksimalnu kaznu, koja sa sudskim troškovima iznosi oko 250.000 dinara.

Druga presuda je doneta zbog teksta o policajcima koji rade kao privatno obezbeđenje, a koji je ilustrovan video-snimkom na kojem se ispred jednog kluba vide dvojica policajaca u službenim uniformama.

Oni su tužili portal jer su se prepoznali na snimku, iako njihova imena nisu bila navedena, zbog čega je Radio 021 kažnjen sa 535.000 dinara, sa sudskim troškovima.

Krajnović ističe da će se portal izvući iz ove situacije, ali veoma teško, s obzirom na to da za jednu redakciju poput njegove, koja ima ukupno 10 ljudi, gotovo 800.000 dinara znači mesečni budžet za plate i doprinose.

Preživeli privatizaciju, ali ne i sudove

„Kazna je ista i ako neko preuzme fotografiju flaše vode sa pres-konferencije kao i kada preuzme fotografiju ratnog reportera koji je ugrožavao sebi život ili nekog ko je u prirodi čekao tri meseca da ovekoveči neki trenutak“, ističe Krajnović.

On dodaje i da ne spori da ne sme da se krši nečije autorsko pravo, te da su opravdane tužbe koje su im od 2011. godine stizale zbog uzimanja tuđih fotografija, ali da se pri odmeravanju kazne sudije ne udubljuju dovoljno, tim pre što lokalni mediji ne zarađuju od tih fotografija.

„Ne zagovaram da fotografi nemaju prava na zaštitu autorskih dela, već da ta zaštita ne sme biti prekomerna i ne sme gušiti slobodu izražavanja“ (Dragica Popesku, Apelacioni sud)

„Mi smo prošle godine na sajtu u proseku zaradili mesečno 168.000 dinara, uključujući banere, Google oglase i oglase od velikih reklamnih agencija. Gore od toga što nema nikakve zarade na internetu jeste to što smo nedavno dobili tužbe za tri vesti iz 2011. godine koje niko nije čitao. To su pokazatelji koliko je sudska praksa neusklađena sa realnim stanjem“, kaže on.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović i Zorica Višnjić iz Lokal presa saglasni su u oceni da su kazne neodmerene i da se njima ugrožava opstanak medija.

„Ono što je preživelo tajkunsku i partijsku privatizaciju, što je preživelo veliku ekonomsku krizu, bojim se da neće preživeti novu sudsku praksu tako drastičnog kažnjavanja medija. Velika opasnost nije samo u finansijskom gušenju medija, već postoji i paranoični strah koji je počeo da se širi lokalnim medijima da bi eventualna nesmotrenost redakcije u brzini odlučivanja mogla da dovede do gašenja medija“, ističe Zorica Višnjić.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragica Popesku ističe da autorska prava treba da budu zaštićena, ali ne i prezaštićena.

„Ne zagovaram da fotografi nemaju prava na zaštitu autorskih dela, već da ta zaštita ne sme biti prekomerna i gušiti slobodu izražavanja. Ne mogu da govorim o tome kako kolege rade, postoje različite sudske odluke, ali treba da tražite izjašnjenje od odeljenja sudske prakse zašto je to tako ili da tražite specijalizaciju sudija u toj oblasti“, kaže sudija Popesku.

Mediji da traže nagodbe, fotoreporteri da budu kolegijalni

Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić kaže da su mediji jedini odgovorni za tužbe koje im sve više stižu, jer preuzimaju fotografije bez pitanja ili bez potpisa autora.

„Saosećam sa problemima lokalnih medija, ali ako znate da ćete platiti penal, zašto to radite? Zašto ne kontaktirate s fotografima s kojima imate saradnju i koji od te saradnje žive? Dakle, osnovna stvar u toj saradnji jesu bolja komunikacija i edukacija“, ističe on.

„Ono što je preživelo tajkunsku i partijsku privatizaciju, što je preživelo veliku ekonomsku krizu, bojim se da neće preživeti novu sudsku praksu tako drastičnog kažnjavanja medija“ (Zorica Višnjić, Lokal pres)

Fotografije koje kruže medijima poslednjih 30 godina, dodaje Mančić, potpuno su neovlašćeno korišćene, što su fotografi tolerisali, jer je „praksa bila da se ne tuži“.

„Mediji su te fotografije razmenjivali bez ikakve ugovorne obaveze, i u međuvremenu stvorili ogromne arhive. To su štekovi kradene robe i te arhive su izvor problema koji peče i boli svakog od nas. Svako oseća kada neko nešto njemu na silu uzme. Dakle, ne radi se o kaznama, već o obeštećenju prema autoru koji je bio suočen sa neovlašćenim korišćenjem nečega što možda uopšte nije želeo da da“, dodaje Mančić.

Nedim Sejdinović iz NDNV-a, međutim, upozorava na to da sudski postupci nisu najbolje rešenje u situaciji kada su mediji na ivici opstanka i podseća na mogućnost vansudskog poravnanja između medija i autora fotografije.

„Plašim se da uskoro oni fotografi koji koriste ovaj mehanizam uskoro neće imati koga ni da tuže jer će mnogi od tih medija prestati da postoje“, navodi Sejdinović.

Nagodbe su moguće rešenje i po mišljenju Dragoljuba Žarkovića, glavnog urednika nedeljnika Vreme, koji kaže da ga ipak „zaboli kada ih za neku fotografiju tuži kolega koji ju je napravio na njihovoj opremi“.