Gaće: Lažne vesti prevazići profesionalizmom

Najbolji način za prevazilaženje problema lažnih vesti je insistiranje na profesionalizmu, etičnosti i moralu u novinarskoj profesiji, izjavila je FoNetu glavna i odgovorna urednica Novog magazina, Nadežda Gaće.

„Nije sada krenulo sa mogućnošću plasiranja lažnih vesti“, podsetila je Gaće, ali je konstatovala da se to, pre svega, odnosi na vesti koje su vezane za internet, iako ga ona „beskrajno brani“.

Od kada postoje internet i javljanje na taj način, više ne postoji mogućnost da negde izbije rat ili da se dogodi neka katastrofa, a da momentalno neko iz nekog podruma ne pošalje sliku ili vest o tome, istakla je Gaće.

Prema njenim rečima, internet revolucija je donela mnogo koristi, ali ima i svoje negativne strane.

Gaće je pre osam godina shvatila uticaj lažnih vesti, kada je, posle lažne vesti koju je poslao jedan gradjanin, da je predsednik SAD doživeo saobraćajnu nesreću, vrednost akcija na Vol stritu za kratko vreme pala za 380 miliona dolara.

„Čini mi se da danak (lažnim vestima) koji je danas prisutan u srpskom društvu plaćaju najviše građani, a na kraju krajeva i mi u profesiji“, ukazala je Gaće, napominjući da se plasirane lažne informacije teško demantuju.

„Nešto što ode u etar, više ne možete da vratite, odnosno veoma teško vratite, a kad god se nešto demantuje, uvek se smatra – ne, ne, mora da u tome ima istine čim neko ima potrebu to da demantuje”, predočila je Gaće.

Prema njenoj oceni, razmere problema koji predstavljaju lažne vesti ilustruju i nedavna izjava osnivača Tvitera, Endija Vilijamsa da je napravio „monstruma“ koga više ne može da konrtroliše, i njegova najava da će pokrenuti novu profesionalnu platformu koja će uzimati u obzir istinitost i lepotu jezika.

Razvoj interneta i telekomunikaciona revolucija ne mogu se zaustaviti, smatra Gaće, ali bi profesija trebalo da pokrene razgovor kako da se to vrati izvornoj nameni i da služi transparentnosti, bržoj informaciji i boljoj informisanosti.

Ona je ocenila da je samoregulacija značajna za prevazilaženje problema u medijima i naglasila da u Srbiji postoji Savet za štampu, kao mehanizam samoregulacije, ali da ima i problema u njegovom funkcioisanju.

„Mi smo takvo društvo da i oni koji su članovi Saveta za štampu ne žele da objave vest kada dožive kritiku… Mi se tim elementatnim postulatima poštovanja profesije i zapravo razvoja demokratije u srpskom društvu stvarno moramo naučiti“, poručila je Gaće.

Ona, pre svega, misli da je „položaj naše profesije prvenstveno ugrožen jezivo niskim platama“.

„To je uvredljivo kad vidite kolike su plate ljudi koji rade u novinarstvu“, rekla je Gaće i ponovila da je to veoma veliki problem.

Prema njenoj oceni, možda ima i previše medija, kada se posmatraju veličina zemlje i broj stanovnika.

„Mislim da bi ljudi u samoj profesiji mnogo više morali da drže do svog digniteta i do svoje profesije“, naglasila je Gaće.

Ona se zalaže za visoke profesionalne standarde, ali smatra da se ne može očekivati da samo novinari budu čestiti i imuni na korupciju i trgovinu interesom, iako su u lošem materijalnom položaju, a da to nisu drugi delovi društva, poput advokata, lekara i političara.