Gavrilović: Gordana Uzelac je u sukobu interesa

 

Obavljanje ove dve vrste profesija je u sukobu interesa jer uloga novinara je da istražuje, analizira, propituje, poziva na odgovornost i podseća, dok je posao PR stručnjaka da sve to, ako zatreba, i ometa. Iz ugla Kodeksa novinara Srbije, rad u državnim organima i institucijama je jasno označeno kao nespojiv sa novinarskom profesijom.

Zbog toga nedavni slučaj novinarke Pinka Gordane Uzelac, koju je opština Grocka angažovala za komunikologiju i medijsko savetovanje, predstavlja svojevrsnu deprofesionalizaciju novinarskog posla i poziva, smatra glavni sociolog Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović i dodaje da bi dodelu tog ugovora, sa aspekta zakonitosti ali i ispunjenja propisanih etičkih standarda, moralo da ispita više organa zaduženih za borbu protiv korupcije, ali i tela koja kontrolišu poštovanje Kodeksa.

Povod ovoj oceni je dokument koji je nedavno dospeo u javnost, o ugovoru koji je “omiljena Vučićeva novinarka” sa ružičaste televizije potpisala sa predsednikom Gradske opštine Grocka Draganom Pantelićem, a po kom će, na ime savetodavnih usluga, iz opštinskog budžeta dobijati platu od čak 125.000 dinara.

Usluge koje Uzelac pruža predsedniku opštine biće plaćane javnim novcem, odnosno parama poreskih obveznika Grocke ali i Beograda, pa bi taj posao morao da bude potpuno javan, transparentan i u skladu sa prohtevima građana koji ga finansiraju.

Javnost, s druge strane, za to angažovanje ne bi ni znala da ugovor slučajno nije “procureo” do medija i građana.

– Ovo je možda poslednji ali zasigurno nije prvi i izolovan slučaj, ima jos gradskih uprava koje na ovaj način obezbeđuju „unapređeno informisanje javnosti“. Mi njih pitamo za javni novac, novac iz budžeta koji finansiraju građani. Ne pitamo je za posao i platu kod privatnog poslodavca, za koga već radi, iako taj poslodavac emituje program uz redovno kršenje Kodeksa, na nacionalnoj frekvenciji, koja je takođe javni medijski prostor, objašnjava Gavrilović.

– U ugovoru nije precizirano šta su njena zaduženja, ima li obavezu da dolazi na posao, da li joj je primarni poslodavac dao saglasnost, a ako jeste zašto, kada je to očiti sukob interesa. Ovo je posebno bitno kada čak ni Grad Beograd nije doneo Plan za borbu protiv korupcije, gde je trošenje budžetskih sredstava jedna od stavki koje se propituju, što je obaveza propisana u pristupnom Poglavlju 23. A dodano je indikativno da TV Pink, njena matična kuća, nikada o tome nije izveštavala, skreće pažnju Gavrilović.

Ispitivanjem zakonitosti tog i sličnih slučajeva, naglašava glavni sociolog BIRODI-ja, najpre bi trebalo da se pozabavi opštinska budžetska inspekcija, a zatim i Državna revizorska institucija (DRI), koji bi utvrdili da li je ta vrsta angažovanja bila potrebna, da li je taj ugovor svrsishodan i koji su rezultati time postignuti.

– Ipak, zapanjujuć je podatak o tome koliko zapravo jedinica na lokalu nema ni inspekciju budžeta a ni revizore, napominje Gavrilović i dodaje da bi preispitivanje postojanja ovakvih ugovora trebalo da iniciraju i strukovna udruženja UNS i NUNS, koja su i autori Kodeksa a potom i zaduženi za praćenje njegove primene.
– Posebno bi zainteresovan za to trebalo da bude UNS (Udruženje novinara Srbije), čiji je predsednik istovremeno i javni funkcioner, što nije dozvoljeno po članu 2. Zakona o borbi protiv korupcije, kaže Gavrilović.

Posebno mesto u raspravi zavređuje diskutabilna cena ovakvih nejasno definisanih usluga otvorenih podržavalaca vlasti.

Prema mnogim mišljenjima i dosadašnjim iskustvima, nije retkost da su ovakva radna mesta samo fiktivna, ali vrlo popularan način “uhlebljenja” i nagrađivanja za lojalnost režimu.

– Primera radi, moje angažovanje na projektu kod Agencije za borbu protiv korupcije, gde sam zadužen da upravi opštine Kladovo pružim stručnu podršku za izradu i primenu lokalnog antikorupcijskog plana, procenjeno je na 38.000 dinara bruto, odnodno neto nešto više od 20.000 dinara. Uzgred, model lokalnih antikorupcijskih tela sam ja osmislio i inicirao, a državi sam ga ustupio bez ikakve nadoknade. To što je dotična novinarka dobila skoro šest puta veći ugovor je indikator koliko država daje značaja borbi protiv korupcije a koliko PR-u. Bitno je naglasiti da sam model koji sam napravio i testirao najpre u Nišu a zatim u još 11 gradova i opština, gde se dobro pokazala njegova uspešnost i primenjivost, a da je pritom bio podržan donatorskim sredstvima USAID-a, Olaf Palme Centra i OEBS-a, pa i tada moj mesečni honorar nije prelazio neto iznos od 39.000 dinara, priča iskustva Gavrilović, koji je redakciji Danasa poslao na uvid svu dokumentaciju vezanu za projekat koji vodi u Kladovu.

Njegov lokalni antikorupcijski model je, na osnovu prethodne uspešne prakse, ušao u Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a zatim i kao obaveza u Poglavlje 23.

– Da ne bude zabune, ovo je moj izbor i svesno plaćam njegovu cenu, jer sam sociolog koji radi na popravljanju ovog društva. Kvarenje ovog društva, s druge strane, izgleda se i više plaća, ali i nagrađuje priznanjima, dodaje šef BIRODI-ja, uz podsećanje da je ista novinarka Pinka, na Dan državnosti u februaru prošle godine, pored još šest kolega, odlikovana Srebrnom medaljom za zasluge.

Ugovor o delu “za vršenje poslova komunikologa – savetnika za medije predsednika GO Grocka”, potpisan 3. decembra 2020. na vremenski period od godinu dana, između te opštine i Gordane Uzelac, objavio je krajem prošlog meseca portal Žig info.

Po ugovoru, Uzelac će za godinu savetovanja, dobiti ukupno 1,5 miliona dinara ili više od 12.000 evra.

Nakon tog teksta oglasila se i Opština, koja je navela da su savetnici “prikazani na banalan način”.

Žig info je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio uvid u dokumentaciju za 18 ugovora sa zaposlenima u Grockoj, ali ta lokalna samouprava nikada nije odgovorila.