U pismu ga podseća da je kao filmski stvaralac dužan da stane na put mračnoj sili ovog režima i prestane da učestvuje u njegovoj disciplinovanoj propagandi, jer će jednog dana ipak morati svojim kolegama da pogleda u oči.
Dragi Zeko,
Po onome što nas dopire, situacija u organu čiji si član došla je do tačke pucanja. Svima je već dugo jasno da je REM poslednji bastion jednoumlja u Srbiji, institucija koja direktno štiti interesnu grupu na vlasti i ne dozvoljava da bilo koji elektronski medij koji bi izneo kritički stav prema vlasti dobije pravo na život.
Kada to kažem, mislim na perverzne odluke REM-a da nacionalne frekvencije televizije dodeljuje kanalima koji šire mržnju, propagiraju nasilje i emituju pornografske sadržaje, a da one druge, koji kritikuju vlast, drži podalje od ljudi koji ne poseduju kablovsku televiziju.
A tih ljudi, koji imaju pristup isključivo propagandi i lažima koje mogu videti kada proture antenu kroz prozor i uključe svoj televizor ima jako mnogo. Na njima počiva izborni uspeh vladajuće oligarhije koju REM tako disciplinovano servisira.
Ti si, kao filmski stvaralac, dužan da mračnoj sili koja iza svega stoji staneš na put. Na to obavezuju tvoje kolege, etika stvaraoca i, ako hoćeš, elementarni moral. Ti sutra, ako kojim čudom stvari postanu normalne, treba ljudima da pogledaš u oči i objasniš zašto si tako revnosno i beskrupulozno štitio one koji su očigledno nanosili zlo svome narodu.
Neće ti pomoći izvinjenja ili opravdanja da nisi shvatao šta činiš. Jer, kao što ti je poznato – ne znati, nikog ne amnestira, a ti si izgleda, povrh svega, i te kako svestan onoga u čemu trenutno učestvuješ.
Zato te podsećam da shvatiš kako će život teći i posle ovog mračnog doba u kome svi živimo, da zbog toga prizoveš u sebi časnog čoveka i pokušaš, koliko je u tvojoj moći, da se izboriš da slobodu izražavanja i dostojanstven život nas koji živimo u ovim neljudskim vremenima.
Tvoj kolega Goran Marković
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.