Gosti N1: Društvene mreže i „teror neznanja“ utiču na širenje dezinformacija (VIDEO)

Epidemiolog Zoran Radovanović i predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ocenili su u emisiji "Da razumemo" da društvene mreže, mediji i loše poruke pojedinih predstavnika vlasti i lekarske struke utiču na širenje dezinformacija u vezi sa bolestima. "U nekom trenutku smo bili izloženi nekom teroru neznanja jedne velike grupe ljudi koja se ne bavi tim problemom. To je kao kada bih ja sudio kad neko peva", istakao je Konstantinidis. "U tom obilju informacija, kao kad uđete u diskoteku, od one buke, vi zatvorite oči i uši, i odbijate da primite bilo kakvu poruku. S druge strane, mnogo su atraktivnije negativne poruke", ukazuje Radovanović.

Zoran Radovanović je ocenio aktuelnu pojavu malih boginja kao „malu epidemiju“, i napomenuo da će naredni period pokazati kada će se rasplamsati.

„Zbog malog obuhvata vakcinacijom, sada ili kasnije, predstoji mnogo veća, obimnija epidemija. To ne mora da se desi odmah“, rekao je on i dodao da se desilo u BiH posle rata zbog izostanka vakcinacije, da je prošlo nekoliko godina do pojave epidemije pojedinih bolesti.

Slaže se sa ocenom da ukoliko se ljudi ne vakcinišu – pre ili kasnije će se dogoditi neka epidemija.

„I to je jedan velika sramota. Male boginje su do sada trebalo da budu iskorenjene“, naglasio je gost N1.

Georgios Konstantinidis smatra da oprez građana treba da postoji, i upozorava da može doći do pojave epidemije mnogih bolesti zbog nedovoljnog procenta vakcinisanih građana.

„Mogu se vratiti i neke bakterijske bolesti. Na kraju krajeva, tuberkuloza, koja u načelu nema veze ni sa akutnim aktuelnim zbivanjima smanjenog obuhvata, ne treba isključiti mogućnost da se taj tuberkulinski indeks poveća značajno više, i da nas svrsta u grupu zemalja koja ima veći rizik od tuberkuloze. Pre svega kod dece“, upozorava Konstantinidis.

Govoreći o malim boginjama, rekao je da od 2000. do 2018. godine, prema podacima ZSO, u svetu je spašeno 23 miliona dečijih života zahvaljujući vakcini protiv malih boginja.

„Jasno je da je to bolest koja je pored teških kliničkih oblika može i da izazove smrt. Govoriti u ovom trenutku sa apekta zdravstvenog vaspitanja nema mnogo koristi, sem ako se ne spominje najgori ishod i ukoliko se ne pojavi element straha. Smrtnost u zemljama u razvoju, gde se i najviše umire od morbila je od dva do tri odsto. U razvijenim zemljama je ona jedan na hiljadu. Ali, podsećam da smo sa 2017. na 2018. godinu imali 14 smrti na 5.000 dokazanih. Dakle, mi smo sa smrtnošću, tu negde između, neka bude i dva na 1.000. Imajući u vidu na desetine hiljada nevakcinisanih, prijemčivih, pre svega dece, to bi bez sumnje bilo dva promila od 10.000. To su dečiji životi. Dakle, radi se o izuzetno opasnoj bolesti koja je lako zarazna“, naveo je Konstantinidis.

Radovanović podseća da je nekada vakcinacija bila obavezna, kao i da je udeo vakcinisanih bio veliki.

„U onoj velikoj državi se nije postavljalo pitanje. Ipak je to bila ozbiljna država. Ljudi su verovali autoritetima, verovali su vlastima, pa i zdravstvenim vlastima. Nije se postavljalo pitanje: ‘Da li će ovi da mi ubiju dete’. Monstruozne ideje nikome normalnom nisu padale napamet“, istakao je Radovanović.

Konstatuje da sada postoje veoma često insinuacije da doktori hoće da vakcinišu dete i da ga trajno onesposobe za – dolar ili dva od neke kompanije.

„Obaveza o vakcinaciji je uvek postojala, jedino je odnos bio drugačiji. Roditelji su zabrinuto vodili svoju decu da slučajno ne propuste termin“, kaže sagovornik N1.

Komentarišući sadašnje stanje, broj antivaksera i smanjeni udeo dece u vakcinaciji, kaže da krivicu snose mediji i vlasti. Konstatuje da nemamo koigzistentnu zdravstvenu politiku i podseća na izjave zvaničnika da su „zapadne vakcine opasne“, kao i to da je doktor Nestorović izjavljivao da je vakcina protiv kovida nekorisna. Takođe, sadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić je bila protiv kritika pomenutog doktora, i izjavljivala je da „on vidi daleko više“.

„Kada vi šaljete takve šizofrene poruke, ako nemate koigzistentnu politiku, morate da razumete taj nesrećni narod koji ostaje zbunjen“, poručio je Radovanović.

Konstantinidis ukazuje da društvene mreže imaju veliki uticaj na građane i da ja na mejl adresu Udruženja pedijatara Srbije tokom korone stalo niz uvreda i pretnji.

„Pokušao sam da argumentima roditelje ubedim o ispravnosti stava i potrebi vakcinacije, međutim, ne možete. To je bitka koja je unapred oszuđena na propast. Vi na te argumente nikakve protivargumente. jednostavno, teorije zavere su mnogo zavodljivije od tačnih podataka. U krajnjem slučaju, potreban je i zahtev za intelektualnim naprezanjem da bi nešto pravilno protumačili“, rekao je Konstantinidis.

Radovanović konstantuje da kada građani otvore intenet, odmah im iskaču antivakserske poruke, kao i da one dominiraju sadržajem.

„Ako i nešto kažete za medije, mnogo je manje atraktivno da kažete – vakcine spasavaju živote, manje je atraktivno od onog kada neko kaže da su vakcine opasne po život. Krivce ne vidim u služđenom narodu, nego u onom malom broju aktivnih antivakcinaša koji lansiraju takve poruke“, zaključuje Radovanović.