Gosti N1: Poplava lažnih vesti i teorija zavere, šarlatani ostaju nekažnjeni (VIDEO)

„Prosečnom čitaocu, gledaocu i korisniku inteneta zaista nije lako da se snađe u jednom tako zagađenom medijskom prostoru. Pored lažnih vesti i dezinformacija, sa krizom koju je izazvao koronavirus, imamo i širenje teorija zavere. To su neke ideje da moćni ljudi ne žele dobro nama, da prepredeno rade protiv nas, kuju zaveru kako bi nas uništili ili kontrolisali. Ovakve priče korisnicima interneta iskaču skoro svaki drugi dan na mobilnom telefonu“, rekla je Kleut.

Janjić navodi da su neke od najčešćih lažnih vesti na koje su korisnici interneta nailazili kod nas su da se korovirus može izlečiti kombinacijom paracetamola i alkohola, kao i da je čitava pandemija koronavirusa pokrenuta da bi NATO zaprašio Srbiju sarinom ili da kruži iznad nas i zasipaju nas plastičnim snegom.

„Kada vidite takve vesti i kada se pitate da li je zaista neko mogao ovo da izmisli, dobijate odgovor u broju šerova i lajkova ispod takvih vesti. Vidite da su one vrlo zanimljive čitaocima, ma koliko bile bizarne, kao i da postoji deo publike koji je spreman da poveruje u raznorazne pseudonaučne narative. Rekao bih da se tu često stvara opsena oko nekih bazičnih pojmova iz farmacije, hemije i fizike, odnosno oko nečeg što je zračenje, atom ili elektrisanje, i da je nakon toga na osnovu neznanja ljudi veoma lako plasirati dezinformacije koje se tiču nauke“, napominje Janjić.

On ocenjuje da se u ovom periodu pojavio „veliki broj šarlatana, koji koriste različite multimedijalne platforme kako bi plasirali svoju verziju istine“.

„Na tome oni zarađuju. Da li na popularnosti ili finansijski, to zavisi od slučaja do slučaja. Obrazac je taj da vam ponude jednu priču koja deluje vrlo zanimljivo i dopadljivo. Mi se nalazimo u situaciji kada ne znamo kada će se pandemija završiti i tu gde nauka nema odgovor, tu uskaču raznorazni šarlatani koji nude rešenja i svoja pojašnjenja. Sa jedne strane nude magičnne preparate kojima možete da se zaštitite od korone ili izlečite, a sa druge strane vam nude bajkovitu verziju događaja, gde postoje jasna polarizacija junaka, na pozitivce i negativce“, kaže Janjić i dodaje da se zbog toga u velikom broju teorija zavere kao ključna osoba pojavljuje Bil Gejts.

Politizacija lažnih vesti i neodgovornost

„Nekada su to bili Soroš ili Rotšild, odnosno figure koje je lako zamisliti, poznate širokoj javnosti, i u koje je lako upreti prstom“, poručuje Janjić.

Kleut smatra da širenje dezinformacija moramo sagledati u lokalnom kontekstu, odnosno da je skoro sve u našem društvu politizovano, pa je to isti slučaj i sa širenjem lažnih vesti.

„Imate primer nadrilekarstva vlasnika Pinka koje je ostalo bez odgovora, a koje se jako dobro uklapa u širenje znanja o osnovnim konceptima fizike i hemije. Tu vidite da instrumenti koji u drugima zemljama služe da rešavaju problem, kod nas samo generišu dodatne probleme“, ističe Kleut.

Janjić podseća na slučaj novinarke Ane Lalić koja je bila uhapšena zbog objavljivanja informacija iz KC Vojvodina, i mnogih naslovnih strana tabloida koje su obilovale lažnim vestima, a koje su prošle bez ikakvih sankcija.

On napominje da smo imali primere da se građanima poručivalo da nam se približava „španski i italijanski scenario“, kao i da je to prošlo takođe bez ikakvih sankcija.

„Oni koji najviše šire paniku i oni koji najviše zarađuju od toga, ostaju netaknuti“, podvukao je Janjić.

Kleut je najave državnih zvaničnika o vakcini protiv korone nazvala „lažnim obećanjem“, i dodala da mnogi nosioci najviših funkcija u svojim zemljama nastoje da šireći dezinformacije ostvare političke poene.

„Problem je kada se u javnosti plasiraju poluinformacije koje ostavljaju brisani prostor, da bi sumnjivci krenuli da interpretiraju o posledicama. Ukoliko vlasti ne daju kompletnu, jasnu, preciznu i proverljivu informaciju, stvara se plodno tlo da se dezinformacije šire“, rekla je Kleut.