Gruhonjić: Tabloidi ne bi ni postojali da policija radi svoj posao

Profesor novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić izjavio je da je danas veoma sužen prostor za profesionalno novinarstvo jer nezavisni mediji mahom žive od projekata stranih donatora ili od podrške svoje publike što je ređa pojava, „jer je na žalost naša publika navikla da dobija medijske sadržaje besplatno“.

Foto: Cenzolovka

„Često se našalim pa kažem: ‘Da li udjete u pekaru, uzmete hleb pa izadjete i ne platite ga?’ Sigurno da ne. Znate kako, i ovo što novinari rade – košta. Ali, na žalost, ne postoji još uvek ta kultura, to kritičko javno mnjenje koje će prepoznati da su profesionalni mediji zapravo glasnogovornici javnosti, zastupnici gradjanskih interesa i da samim tim, ta vrsta saveza između nas i građana treba da se obnovi“, rekao je Gruhonjić novinarima u Subotici.

Prema njegovom mišljenju, ta veza izmedju medija i gradjana je duboko narušena i primaran zadatak profesionalnih medija jeste da povrate poverenje gradjana, da ih tretiraju kao subjekte a ne kao objekte, jer je vreme jednodimenzionalnih medija bez interakcije sa publikom odavno prošlo.

„Ako bismo u tome uspeli, bilo bi i više nezavisnih medija i nezavisnih novinara“, ocenio je Gruhonjić.

Dodao je da su političari jedni od glavnih neprijatelja slobode medija, ali je rekao da je marketinška industrija možda i preuzela primat u cenzuri medija.

„To je taj, kako ga cinično nazivaju, sofisticirani vid cenzure. Kolege se često žale da upravo iz službi marketinga dobijaju svojevrsne spiskove zabranjenih tema i ličnosti, koje se ne smeju kritikovati jer plaćaju oglase u tim medijima. I to se onda, opet cinično, naziva autocenzurom iako je u pitanju klasična cenzura. Ne zabranjuju novinari samima sebi teme iz čista mira, već pod egzistencijalnim pritiskom“, naveo je Gruhonjić.

On je objasnio da, kada govori o nezavisnim medijima, misli na one koji poštuju Kodeks novinara Srbije i posluju transparentno.

„To svakako nisu takozvani tabloidi ili tabloidne televizije, koji ne bi ni postojali da se kriminalistička policija bavi istragama njihovog poslovanja, sivim zonama novca iz kojih se finansiraju, otpisivanjem dugovanja za poreze i slično. Takvi mediji su u zoni privrednog kriminala i na tome treba insistirati a ne na nekakvom poštovanju kodeksa ili medijske zakonske regulative, jer oni na to ne daju ni pet para, kao i svaki drugi kriminalac“, ocenio je Gruhonjić.