Hercigonja: Zbog teorija zavere i lažnih vesti ljudi ne veruju u pandemiju (VIDEO)

Hercigonja je objasnio da je iznenađujući podatak da 34 odsto građana ne veruje ili ima sumnje u vezi sa postojanjem virusa i pandemijom.

„Devet meseci se nalazimo u pandemiji i siguran sam da svako zna nekoga ko je imao ili preležao koronu ili ko je nažalost preminuo od kovida. To zabrinjava, jer ljudi koji ne veruju neće poštovati mere i neće se ponašati u skladu sa uputstvima“, smatra on.

Kako kaže, postoji psihološki element, a to je mehanizam odbrane, odnosno negiranje.

„Kod građana bolest izaziva strah, mnogi ljudi negiranjem pokušavaju da olakšaju život. Teorije zavere i lažne vesti takođe utiču na veliki broj ljudi koji ne veruju i to je opasno, naročito ako dolazi od javnih ličnosti ili javnih funkcija. Pokušavali smo da vidimo odgvornost vlasti i institucija, uočili smo da i tu postoji zabrinjavajući podatak, da je i na vlasti odgovornost zbog toga što ovoliko ljudi i dalje ne veruje u pandemiju. Par dana pre prvog slučaja korone, manji deo stručne javnosti na konferenciji u prisustvu predsednika Srbije rekao je da se radi o najsmešnijem virusu, a kasnije da je opasnost jednaka opasnosti od sezonskog gripa. To je kontinuitet koji i danas traje, način na koji komuniciraju Krizni štab, vlada i predsednik Srbije je veliki problem koji izaziva konfuziju kod građana“, objašnjava istraživač.

Kada je u pitanju poverenje građana u institucije, najveće poverenje je u zdravst sistem – 64 odsto.

„Što se tiče Kriznog štaba polovično je poverenje, više ljudi nema poverenje nego što ima. U oceni rada vlade i predsednika su isto rezultati podeljeni. 48 odsto smatra da je predsednik Republike dobro obavljao svoj posao na osnovu našeg istraživanja, 38,5 odsto smatra da je radio loše ili veoma loše. On ima najveće poverenje, ne računajući zdravstveni sistem, što nije začuđujući podatak, jer je on, makar u medijima, preuzeo ulogu osobe koja jedina donosi odluke“, objašnjava Hercigonja.

Kaže i da su građani nezadovoljni načinom na koji se informisalo o toku zaraze, navodeći kao primer urušavanje zdravstvenog sistema u Novom Pazaru i proteste u Beogradu.