I britanski tabloidi imaju meru: Kako se izveštava o ubistvu dece u Engleskoj

Maloletni ubica od 17 godina se u ponedeljak oko podneva dovezao taksijem do objekta u kojem se održavao čas plesa i joge i nožem napao decu koja su prisustvovala radionici, kao i odrasle koji su pokušali da pomognu.

Ubijeno je dvoje dece, a ukupno je devet osoba povređeno, od čega je šestoro dece i dvoje odraslih bilo u kritičnom stanju. Dan kasnije povredama je podlegla još jedna devojčica, pa je broj žrtava porastao na tri.

Policija je šturo navela da je napadač ubrzo uhapšen i da je kod njega pronađen nož. Ostale detalje nisu izneli jer se radi o maloletniku, uz napomenu da motivi zločina za sada nisu poznati.

Britanski javni servis se do utorka u podne držao ovih osnovnih policijskih informacija, kao i podatka da je počinilac poreklom iz grada Kardifa. Britanski tabloidi takođe su ostali uzdržani kada je reč o detajima o ubici, uz dodatak snimka s jedne nadzorne kamere koji prikazuje mladića u zelenom duksu s kapuljačom i maskom preko lica, za kojeg se sumnja da bi mogao biti počinilac.

Umesto neproverenih informacija iz njegovog privatnog života, glavne priče na sajtovima tabloida su one o učiteljici koja je teško ranjena dok je pokušavala da zaštiti decu od ubice i veličanje njenog herojskog podviga u kojem je, kako navode, spasila najmanje desetoro dece. Tu je i tekst o lokalnom biznismenu koji je takođe povređen u napadu. On je, prema navodima medija, utrčao u salu kada je čuo vriske i zadobio ubodne rane pokušavajući da zaustavi napadača.

Tek 24 sata posle zločina BBC je objavio kratku vest da je osumnjičeni za napad rođen u Kardifu, a da se u Sautport preselio 2013. godine. Roditelji su mu iz Ruande, a tinejdžer ima i starijeg brata koji je takođe rođen u Kardifu.

Pošto je informacija o poreklu, BBC je objavio razgovor s bivšim komšijama porodice, ali na način da se nikako ne otkriva njihov identitet, a izbeglička porodica na bilo koji način diskriminiše ili stigmatizuje.

Srbija i Britanija kao nebo i zemlja

Ovakvo izveštavanje izgleda kao drugi svet u odnosu na ono što smo imali prilike da vidimo na dan masovnog ubistva dece u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Srbiji, kada su mediji objavili fotografiju i puno ime i prezime dečaka ubice pre nego što je policija išta zvanično rekla.

Novinarka iz Londona Danica Ilić kaže za N1 da postoje dva razloga ovakve zatvorenosti tabloida – regulacija i samoregulacija. I nijedan nije inspirisan altruističkim ciljevima već strogim sistemom kazni.

Za to vreme, u utorak Više javno tužilaštvo je saopštilo da neće voditi postupak protiv direktora beogradske policije Veselina Milića zbog objavljivanja spiska dece. Istog dana, jedan tabloid je objavio koji su skriveni motivi majke maloletnog ubice K.K. iz „Ribnikara“, koja je podnela zahtev da ga poseti u bolnici.

S jedne strane tu je državno nezavisno regulatorno telo „Ofcom“. „Kada ti Ofkom kaže da si nešto prekršio to je ozbiljna stvar“, ističe Ilić u razgovoru za portal N1.

S druge strane, tu je osećaj samoregulacije koji tabloidi imaju i obaveza da poštuju osnovna pravila. A taj osećaj je, takođe, vođen – novcem.

Kako dopisnica N1 iz Londona objašnjava, Velika Britania ima zavidnu istoriju suđenja tabloidima, koji se jako boje tužbi za povredu privatnosti. Ona napominje da tabloidi znaju da se zatvore kada ih dobri advokati upozore kolika može da bude finansijska šteta ukoliko objave neke informacije.

Ilić podseća na strogi „libel law“ koji određuje pravo na privatnost, ali i na istragu posle skandala sa prisluškivanjem poznatih ličnosti koji je doveo do zatvaranja najpoznatijeg tabloida „News of the World“. Zbog toga bi neki rekli da se u Velikoj Britaniji pre radi o litigaciji, odnosno preuzimanju pravnih akcija za određene postupke, nego o samoj regulaciji.

„Britanski tabloidi se razlikuju od naših i po tome što tamo ipak postoji pluralizam. Kod nas postoji gora stvar, služenje političkim i populističkim narativima. U njima se vodi najgora kampanja i opanjkavanje protivnika“, napominje naša sagovornica.

Tu je i javno mnenje koje deluje kada se neke stvari dese. Kako Danica Ilić kaže – tada se dignu svi.

Greške britanske i srpske policije

U Srbiji ne samo da mediji nisu štedeli prostor i reči kada je ubica iz „Ribnikara“ u pitanju, već su to činili i predstavnici države – od direktorka beogradske policije koji je objavio spisak za odstrel sa punim imenom, prezimenom i odeljenjem dece koja su se na njemu nalazila, do predsednika Aleksandra Vučića koji je u obraćanju građanima izneo detalje o porodici dečaka, njihove finansijske prilike, pa čak i delove iz medicinskog kartona maloletnika.

Ilić ukazuje da ni britanska policija nije bez grešaka kada je u pitanju ubistvo dece u Sautportu.

U jednom od prvih saopštenja u ponedeljak naveli su da je maloletni ubica iz obližnjeg sela Benks u Lankaširu, a da je rođen u Kardifu.

Policija je na taj način otvorila put nagađanjima i pretpostavkama ko bi ubica mogao da bude. Na društvenim mrežama je odmah počelo da se licitira imenima, i iznose neprovereni podaci da je u pitanju tražilac azila, da je prošle godine stigao čamcem u Veliku Britaniju, kao i da je bio na spisku za praćenje MI6. Iako je MI5 taj koji se bavi unutrašnjim terorizmom, a ne MI6.

Policija je u ponedeljak reagovala saopštenjem u kojem je pozvala da se ne iznose neproverene informacije, a mediji su uputili apel građanima da sve snimke sa nadzornih kamera, kamera na automobilima i sa drugih uređaja ustupe policiji u cilju istrage.

Novo saopštenje policije usledilo je dan posle zločina, a u njemu se tvrdi da ime koje se povezuje s napadačem od SAD do Rusije – nije tačno.

Naslovi koji ranjavaju iznova

Izveštavanje medija o prvom masovnom ubistvu dece u Srbiji, najbolje ga je za sajt Udruženja novinara Srbije opisao otac 14-godišnje devojčice Angeline Aćimović koji je rekao: „Nije valjalo“.

UNS u svojoj analizi izveštavanja medija o masovnom ubistvu u OŠ Vladislav Ribnikar navodi da je ono bilo takvo da je pojačavalo bol i patnju roditelja ubijene dece, da su pojedini mediji „ranjavali lažima i neprimerenim sadržajima“.

Komisija Saveta za štampu konstatovala je brojna kršenja kodeksa novinara, a UNS je u decembru objavio da je „dodatno poražavajuće to što ti mediji ne priznaju greške, a neki čak i ne razumeju gde su pogrešili“.

Mediji su se bavili detaljima iz života maloletnog ubice, otkrivena je adresa na kojoj porodica živi, njihov socijalni status, porodični odnosi, a UNS je u svojoj analizi istakao da je u nedostatku novih senzacija usledio „talas humanizacije ubice“.

Američka profesorka novinarstva Elizabet Skjuz, koja je tokom svoje profesionalne karijere izveštavala o više masovnih ubistava u američkim školama, boravila je u novembru 2023. godine u Srbiji.

Ona je kazala da je njen stav, kao i mnogih američkih mejnstrim medija, da javnost o masovnom ubici treba da zna samo ime, prezime i kaznu koju je dobio, a da mu ni fotografiju ne treba objaviti. Na taj način, istakla je, njegova zlodela se neće nepotrebno glorifikovati, a fokus će biti na žrtvama i debati o eventualnim propustima i njihovom ispravljanju, kako se slične situacije ne bi ponavljale.

N. V. O.