Ili nikako, ili stereotipno

Dok je Nemačka 2015. grcala pod nezapamćenim prilivom izbeglica iz Severne Afrike, Sirije, Iraka i Avganistana, u srpskom političkom diskursu su romski potražioci azila često nazivani „lažnim azilantima“. Mediji su tu terminologiju često nekritički prihvatali – posebno u periodu u kojem je Nemačka (zajedno sa Belgijom, Luksemburgom, Švedskom i Holandijom) pretila da će ponovo uvesti vize za građane Srbije ukoliko se ne smanji broj potražilaca azila iz te zemlje.

U tom periodu je uobičajena bila stereotipizacija Roma kao naroda koji se polakomio na „džeparac“ koji u Nemačkoj sleduje potražiocima azila dok se zahtev ne reši. Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je 2015. Rome nazvao i „tradicionalno siromašnim“, što je bila jasna jezička poruka svetskoj javnosti: Romi su u Srbiji sami krivi za svoje siromaštvo, jer je ono deo njihove tradicije.

Ni kraće izjave, ni veće generalizacije, iza koje stoji negovanje stereotipa tipično za diskriminatorski stav. Romi koji su morali da se iz Nemačke vrate u Srbiju nisu nailazili na lep prijem – naprotiv: mnogi su se žalili na policijsko šikaniranje.

Mediji „generalno nezainteresovani“

U vremenu u kojem je srazmerno veliki broj Roma vraćan u Srbiju, izveštavanje srpskih medija o tim povratnicima je površno i često praćeno stereotipima. Toj temi se posebno posvetio beogradski Centar za istraživanje javnih politika koji je o tome samo tokom ove godine objavio nekoliko analiza.

U najnovijoj, koju je Centar u junu ove godine objavio zajedno sa Forumom Roma Srbije, konstatuje se da su „romski povratnici u medijskom prostoru u Srbiji tek marginalno prisutni, dok je migrantima posvećena značajna pažnja“. Što svedoči o tome da je pisanje medija i dalje zavisno od dnevne politike, koja pomoću medija kreira javno mnjenje o migrantima, a Rome i dalje gura na obod društva.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu DW.