Interni novinarski kodeksi pomažu i kada novinar ima problem sa urednikom ili menadžmentom

Savet za štampu je 2021. godine sproveo istraživanje „Da li su mediji spremni za interne etičke kodekse” o tome da li mediji u Srbiji imaju interne etičke novinarske kodekse, koliko su im oni važni i da li su spremni da ih usvoje i primenjuju. Rezultati su pokazali da više od polovine medija ima dokument u vezi sa principima uređivačke politike, dok bi 76 odsto njih prihvatilo pomoć u izradi takvog dokumenta.  

Ove godine je sedam medija uz pomoć Saveta za štampu izradilo interna etička pravila, među kojima su agencija Beta, Lozničke novosti, Sremske novine, portali Magločistač, Storiteler, Media i reform centar Niš, kao i TV Info puls Vranje. 

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, rekla je da je njihov posao pri pružanju pomoći medijima u izradi internih kodeksa bio znatno olakšan zbog činjenice da su mediji unapred znali šta hoće. Najvažnije teme u toku izrade internih kodeksa bile su izveštavanje u kriznim situacijama i autorska prava. 

Ovaj proces izrade medijskih kodeksa poklopio se sa procesom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, te je medijima u takvim sredinama bilo važno da imaju i takva pravila uređena internim kodeksima, rekla je Novaković.

Ljiljana Zurovac, medijska ekspertkinja koja je bila konsultant na ovom projektu, rekla je da svaka redakcija ima svoja interna iskustva i tegobe na terenu, te da je upravo zbog toga potrebno izraditi interne kodekse za potrebe te redakcije. 

„Nikada nije bilo veće potrebe da se mediji pridržavaju etičkih pravila profesije nego što je to danas”, rekla je Zurovac.

Neke od redakcija sa kojima je radila imale su potrebu da preciziraju šta znači rodno izveštavanje, druge su svoje kodekse bazirale na odnosu menadžment-novinar, odnosno na tome dokle menadžment sme da se upliće u uređivačku politiku, što je, prema njenom mišljenu, novi nivo samoregulacije. 

„Bilo bi dobro kada bi što veći broj redakcija to napravio, kao neki svoj mali dokument, koji će uvek biti od pomoći kada novinar ima dilemu ili kada ima problem i sa urednikom i sa menadžmentom”, zaključila je Zurovac i naglasila važnost izrade internih novinarskih kodeksa. 

Vladimira Dorčova Valtnerova, osnivačica dvojezičnog portala Storiteler (Storyteller), istakla je da od početka novinarske karijere veruje u samoregulaciju, te da svaka redakcija ima svoje unutrašnje dileme i borbe, zbog čega je i zaključila da „svaka redakcija treba da ima svoj interni kodeks”.  

Nebojša Trifunović iz Lozničkih novosti govorio je o internom kodeksu svoje redakcije koji služi kao pravilnik pri kriznom izveštavanju u nestabilnom okruženju i koji obuhvata nekoliko tačaka, a prva i osnovna jeste da ništa nije važnije od života i zdravlja novinara i novinarki. Druge važne tačke u njihovom internom pravilniku su: priprema za odlazak na teren, postupanje na terenu, odnos sa policijom, digitalna bezbednost, briga o zdravlju novinara nakon događaja na kom je došlo do neočekivanih povreda itd. 

Gordana Novaković je zaključila da nije moguće predvideti svaku situaciju i da je bitno da mediji razvijaju svoje interne kodekse zbog onoga što medij proceni kao potrebu ili onoga što je njima najveći problem u radu. 

„Verujem da će takvih potreba biti sve više i da će svi ozbiljniji mediji u nekom momentu morati da izrade neku vrstu takvog dokumenta”, zaključila je Novaković.