Intervjui sa osumnjičenima: Šta je interes javnosti, a šta znatiželja ljudi i ko određuje granice

Netflixova serija „Baby Reindeer“ postala je planetarno popularna za veoma kratko vreme i stekla je status TV senzacije. To je priča o komičaru koji je na meti opsednute i poremećene progoniteljke. Glavni glumac je istovremeno i autor serije, koji tvrdi da je reč o istinitom događaju i da se sve to desilo upravo njemu. Tragom reči glavnog glumca i autora Ričarda Gada, javnost je počela da ispituje ko je u stvarnom životu progoniteljka iz serije. U sedam epizoda se ona zove Marta Skot. Pretragama na internetu – ko je u pravom životu Marta – stiže se do odgovora. Njeno ime je Fiona Harvi.

Intervju kontroverznog novinara Pirsa Morgana sa Fionom Harvi je do sada, za nešto više od jednog dana, pogledalo više od sedam miliona ljudi.

Da li je znatiželja ljudi isto što i interes javnosti? Da li je, kada i na koji način opravdano dati medijski prostor onima koji su optuženi ili osuđeni za neko krivično delo?

Sever je mišljenja da je ova tema „izuzetno važna“.

„Mislim da postavlja ono bazično pitanje, šta je novinarstvo, šta je zapravo posao novinara, koje su naše dužnosti. U uvodu ste postavili ključno pitanje šta je javni interes, upravo je to najbitnije. Da li je javni interes tražiti osumnjičene, tražiti ljude koji su stvarni likovi, intervjuisati i ubice da bismo dobili gledanost, mislim da ne, mislim da je to jedna crta koju treba jasno postaviti, a ona glasi – razlikujemo profesionalno novinarstvo, kvalitetno, od onoga što danas mnogi doživljavaju kao novinarstvo“, kaže ona.

Dodaje da misli da „vrlo jasna razlika postoji“.

„Razliku čini naš kodeks, pravila po kojima moramo raditi, ono za šta smo se školovali tokom naše edukacije. Što se tiče konkretnog intervjua, tu je zaista u nekim tačkama granica pređena, sam intervju je vođen na način da je sama osoba koja je intervjuisana rekla da joj je bilo neprijatno i neprofesionalno, da, ko je ona da ocenjuje, ali je dobra ocena jednog od komentatora da je to nešto što bi bilo najbolje da se nije dogodilo. Ali je tragično da za tako nešto postoji velika publika i tržište“, smatra Sever.

Pravila su, dodaje, vrlo jasna.

„Imamo tu jednu vrlo važnu tačku, a to je pitanje javnog interesa, onda se od toga otvara pitanje šta je javni interes, ko će da određivati, ali mislim da tu isto u našem kodeksu postoje vrlo jasna pravila. Činjenica je da su odmah otvorene etičke dileme, pitanje, da li je granica pređena. Kad sve to propratite, otvara se ono ključno pitanje – ko će odrediti zapravo postoji li tu javni interes. U ovom konkretnom slučaju, je li osoba osumnjičena, je li to uopšte ta osoba, je li ona u dobrom i čvrstom stanju da može izdržati pritisak takvog intervjua, kako je taj intervju vođen, jako teško pitanje, jako teška tema“, kaže ona.

Ono što posao novinara čini jako teškim, ističe, je – gde odrediti granicu.

„Nažalost, kod ovog kolege novinara koji je radio intervju, njegova karijera i istorija pokazuju da vrlo rado i često prelazi granice, zbog toga je kontroverzan, te to daje dodatnu dimenziju celoj ovoj priči. Taj senzacionalizam toliko uništava novinarstvo, pošteni rad“, kaže ona.

Prema njenom mišljenju, otvara se jako važna tema – pitanje budućnosti novinarstva.

„Ljudi moji, mislim da je došlo vreme da počnemo deliti stvari, da ih počnemo razlikovati, profesionalno, kvalitetno, istraživačko novinarstvo, i ono nešto drugo, senzacionalizam, hvatanje klikova, stvari koje nisu ono zbog čega smo se verujem vi i ja odlučile baviti ovim poslom“, kaže ona.