Istraživanja: Štampana porcija mržnje u beogradskim dnevnim tabloidima

Godišnja analiza, pak, koju je za 2020. uradilo Raskrikavanje (KRIK) ukazuje na to da je na naslovnicama pet novina (Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti) objavljeno gotovo 1.200 lažnih vesti. Procenjuje se da je ukupan prodati tiraž štampanih novina u Srbiji oko 400.000 primeraka, a ukupan broj čitalaca dnevnih novina kreće se oko million i dve stotine hiljada, i zato, iako živimo u dobu društvenih mreža i Interneta, ne bi trebalo potcenjivati uticaj koji imaju štampani mediji (konačno, ove novine imaju i svoja onlajn izdanja).

Mrzeti orkestrirano

U analizi projekta “Prepoznaji dekodiraj”, koju potpisuje Milorad Đurić, iznosi se konstatacija da je značajan broj ljudi izložen sadržajima koji su vrlo često poluistiniti ili potpuno neistiniti, kao i da Informer, Kurir, Večernje novosti i Alo sistematski “neguju” govor mržnje kao deo svoje uredničke politike. Ovim istraživanjem nije bio obuhvaćen Srpski telegraf, ali sve rečeno odnosi se i na ovaj provladin tabloid.

Najčešće na meti režimskih dnevnih novina su opozicioni političari i stranke i u analiziranih mesec dana bilo je 105 tekstova protiv Dragana Đilasa i drugih ličnosti iz opozicije u kojima je evidentiran govor mržnje.

Slede nacionalistički tekstovi sa elementima govora mržnje (101) koji je najčešće uperen prema kosovskim Albancima i Hrvatima. Na trećem mestu je govor mržnje prema ženama (15), a zatim kategorija definisana kao “Ostali slučajevi govora mržnje”, koja uključuje različite mete koje nisu obuhvaćene kategorizacijom primenjenom u istraživanju Centra. Kako konstatuje autor analize, iznenađenje (svakako pozitivno) predstavlja činjenica da u periodu istraživanja nije detektovan nijedan tekst u kojem postoje elementi govora mržnje rasnoj osnovi.

Takođe, veoma je mali broj tekstova uperen protiv migranata (1) i pripadnika LGBTQ populacije (2). Kako ističe Đurić, “naša medijska stvarnost nam govori da novinari neretko (re)produkuju određene stereotipe koje mogu da imaju veoma negativan uticaj na ljudska prava, bezbednost ili da generišu radikalizam i (nasilni) esktremizam u društvu“, i podseća na iskustva naših prostora iz devedesetih, kada su mediji imali ogromnu ulogu u rastu nacionalizma, širenju međunacionalne mržnje i prozvodnji rata i ratnih zločina. U tome danas prednjače tabloidne dnevne novine.

Naslovne pune lažnih vesti

Dnevni listovi Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti su prošle godine samo na naslovnim stranicama objavili ukupno 1.172 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti. Istovremeno, u ove medije i dalje se slivaju milioni dinara iz budžeta. Samo u prošloj godini, izdavači ovih dnevnih listova dobili su najmanje 29 miliona dinara od opština u Srbiji.

Na naslovnicama Večernjih novosti Raskrikavanje je pronašlo 169 lažnih, neutemeljenih i manipulativanih vesti, a u Kuriru svega šest manje – 163. Dnevne novine čije je naslovnice Raskrikavanje analiziralo bile su izuzetno naklonjene predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću.

To se navodi u analizi Raskrikavanja, i ističe da je najdominantniji u proizvodnji laži Srpski telegraf, sa čak 403 vesti na naslovnicama koje su bile ili skroz izmišljene, ili nisu imale nikakve dokaze za tvrdnje u njima. Tabloid Alo je imao 225 takvih vesti na naslovnicima, a Informer nešto manje – 212.

Predstavljen je gotovo bez izuzetka uvek u pozitivnom kontekstu, a našao se na naslovnicama Kurira najmanje 143 puta, Večernjih novosti 111 puta, Alo-a 101, Srpskog telegrafa 92, a Informera 86 puta. Očekivano, glavni negativac novina bio je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde. Zanimljivo je da je Informer Đilasa stavio na naslovnu više puta nego Vučića – čak 89, i svaki put u negativnom kontekstu.

S. Telegraf: Nijedan dan bez laži

Srpski telegraf jedan je od šampiona manipulativnih vesti u Srbiji; tokom prošle godine imao je čak 403 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti samo na naslovnim stranicama. To znači da, s obzirom na činjenicu da novine nisu izlazile svaki dan, u proseku nije bilo broja bez bar jedne manipulacije na prvoj strani. Štaviše, bilo je dana kada je baš svaki naslov na prvoj strani ovog tabloida bio netačan ili manipulativan.

Najveći broj naslova nosi ocenu “neutemeljeno”, što znači da za tvrdnju nije bilo dovoljno, ili češće – nikakvih dokaza. Na naslovnim stranama ovog tabloida ređali su se i pristrasni naslovi, dezinformacije, manipulacije činjenicama, teorije zavere, ali i lažne vesti – da “Putinova vakcina doživotno štiti od korone”, iako čak i sami Rusi očekuju da će imunitet trajati dve godine.

Ili da nas je EU ucenila rečima: “Pomrite od korone, ali rusku i kinesku vakcinu ne kupujte”. Objavljeno je i to da su “svetski moćnici znali za koronu”, da “5G mreža izaziva koronu“.

Užasi Srpskog telegrafa

Jedan od “bisera” Srpskog telegrafa jeste i intervju sa tadašnjim direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Markom Đurićem (SNS), najavljen na naslovnoj strani sa “Đurić otkrio šta je Tramp zaista rekao Vučiću”. U tekstu, međutim, čitalac ne saznaje baš ništa – Đurićev odgovor je bio da ne može da otkriva o čemu se pričalo na zatvorenom sastanku. Jedna od omiljenih tema Srpskog telegrafa bila je i domaća politika koja se u suštini svodila na hvaljenje Vučića i napade na opoziciju, pre svega Dragana Đilasa.

Dok se Vučić u 2020. godini našao na njihovim naslovnim stranama najmanje 92 puta i svaki put u pozitivnom kontekstu, za to vreme se Đilas pojavio najmanje 54 puta, ali svaki put negativno. Vučić je često prikazivan kao žrtva, a Đilas kao “bahati tajkun ili zlikovac”, o kome su pisali da je “hteo za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije”. U naslovima je nazivan i lažovom, grobarom, licemerom, pa i “pticom trkačicom” i “pobeguljom

Informer: Monstruozni Đilas

U 2020. godini samo na naslovnim stranicama tabloida Informer, prema analizi Raskrikavanja, našlo se čak 212 lažnih, manipulativnih i neutemeljenih vesti. Posebno inspirativna tema za Informer bila je pandemija korona virusa – pre zvanične objave vanrednog stanja Informer je izveštavao u skladu sa onim što je bila i politika države: korona virus je smešan.

Tako su prve vesti u februaru prošle godine o virusu bile da “korona nije ništa više od običnog gripa”, da su “veće šanse da poginete u saobraćajci nego da se zarazite”, te da je “korona virus smešan i da ne treba nositi maske”. Informer je objavljivao i lažne vesti poput onih da će “sunce ubiti koronu” kao i da će vas supa i đumbir spasiti od zaraze. U skladu sa pojedinim izjavama državnih funkcionera da su gastarbajteri krivi za porast novozaraženih, tako je i Informer, bez dokaza i argumenata objavio da je u prvim danima vanrednog stanja u martu prošle godine “u Srbiju ušlo 200 hiljada gastarbajtera od kojih je šest hiljada bilo zaraženo”.

Vučić se na naslovnicama ovog tabloida našao čak 86 puta, isključivo u pozitivnom smislu. Kao glavni negativac u ovim novinama očekivano je predstavljen Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde. Informer je tako objavljivao da “Đilas zove na državni udar”, da je “Đilasov SZO je kao JSO“, da “Đilasovci priželjkuju da Vučić umre od korone”, kao i to da se sprovodi monstuozna “Đilasova prljava kampanja jer napadaju Danila da ubiju Vučića”.

Alo: Milo strašniji od Đilasa

Tabloid Alo je u toku prošle godine na naslovnim stranama objavio najmanje 225 neutemeljenih, manipulativnih ili lažnih vesti. Neprijatelj broj jedan na naslovnicama Aloa u toku prošle godine bio je Milo Đukanović o kome su objavili više od trideset spornih naslova.

Neprijatelj broj dva bio je Dragan Đilas, a često se termin “đilasovci” koristio kao sinonim za čitavu opoziciju. Alo se razračunavao u nekoliko navrata i sa susednom Hrvatskom neutemeljenim tvrdnjama da novi talas korone stiže iz Hrvatske, kao i da je ova zemlja “opasna po zdravlje”. Pandemija korona virusa je i za Alo bila plodno tlo za lažne vesti. Tako su preneli tvrdnje doktora Branimira Nestorovića da Srbi imaju “lavovske gene” koji ih štite od korona virusa, za razliku od Italijana koji imaju “slabije gene”.

Ovaj tabloid je Đukanovića predstavljao kao mrzitelja Srba, pa je tako već prvih dana januara objavio da “Tači šalje Milu Rosu da tuku Srbe na Badnji dan“. Ovu tvrdnju je Vlada Crne Gore istog dana demantovala na Tviteru. Alo je pisao i da Milo koristi epidemiju da bi sačuvao vlast, a kada je izgubio izbore pisali su da sprema krvoproliće, za šta se ispostavilo da je laž.

Nestorović je međutim za Raskrikavanje demantovao da je novinarki Aloa spominjao “lavovske gene”, već joj je rekao da Srbi imaju drugačiju genetsku strukturu. Na naslovnim stranicama Alo-a Aleksandar Vučić se pojavio se čak 101 put, a prema analizama Raskrikavanja bio je akter u najmanje 45 neutemeljenih, manipulativnih ili lažnih vesti. Alo je više puta pisao i da je Vučić u opasnosti, odnosno na meti šefova narko-mafije, tajkuna, kao i “đilasovaca”.

Na meti je, prema pisanju Aloa, u više navrata bila i Vučićeva porodica. Nakon što je u junu KRIK objavio fotografiju predsednikovog sina Danila Vučića u društvu Aleksandra Vidojevića, u policijskoj bazi označenog kao pripadnika Kavačkog klana, ovaj tabloid je bez ikakvih dokaza tvrdio da je Vučić na udaru tajne službe. Ipak, tada nisu spomenuli da je novinarki KRIK-a koja je fotografisala Danila Vučića kako sedi sa Vidojevićem u jednom beogradskom kafiću otet telefon i to u prisustvu barem jednog policajca.

Pare i sa “lokala”

Prema javno dostupnoj dokumentaciji koju je Raskrikavanje sakupilo, u toku prošle godine ovih pet tabloida i njihovi izdavači su na konkursima za projektno sufinansiranje dobili više od 29 miliona dinara iz budžeta lokalnih samouprava. Tako je “šampion dezinformisanja” Srpski telegraf dobio ukupno milion dinara od četiri opštine, a Informer je sakupio nešto manje novca – oko 800 hiljada dinara, ali su njegovi izdavači “Info It Media” i “Insajder tim” samo od Grada Beograda dobili još po 5,9 miliona dinara.

Alo-u je nekoliko lokalnih samouprava prošle godine dodelilo najmanje 900.000 dinara. Najviše novca Alo je dobio od Grada Beograda – 5,7 miliona dinara. Večernje novosti dobile su više od pet miliona dinara za realizaciju svojih projekata, a ni izdavač Kurira – “Adria Media” nije ostao “kratkih rukava”, pa mu je prošle godine dodeljeno još najmanje 6,9 miliona dinara za druge medije u njihovom vlasništvu, a ponovo je najviše dao Beograd – četiri miliona dinara.

VN: Rat sa susedima

Na naslovnim stranama Večernjih novosti u prošloj godini Raskrikavanje je pronašlo 169 neutemeljenih, pristrasnih ili lažnih vesti. Na naslovnicama Večernjih novosti tradicionalno se našlo mesta i za nacionalističku retoriku i “razračunavanje” sa drugim susedima kojima su poručivali da su “Muslimani izazvali napad na Srebrenicu“, da “Crnogorci pevaju ustaške pesme” a “Makedonci slave NDH” kao i to da nam Hrvati podmeću nogu. Pozitivno je predstavljan predsednik Rusije, Vladimir Putin.

Njega nije bilo nesto na naslovnim stranama (manje od 10 puta u prvoj polovini godine), ali je zato bilo drugih sadržaja u kojima se slavila moć Rusije. Takav slučaj je, recimo, bio u tekstovima o virusu korona koji je bio tema najmanje 15 lažnih ili neutemeljenih naslova poput “Koronu će tući Rusi sa 16 mašina” i “Ruske mašine ubijaju koronu”.

Zanimljivo je da su Večernje novosti u oktobru o bandi Veljka Belivuka pisale kao o “novom klanu”, iako je KRIK već godinama objavljivao tekstove o povezanosti Belivuka sa državnim strukturama i krivičnim delima za koja je bio optuživan.

Pouzdani vlasnici i urednici

Izdavač tabloida Informer je firma “Insajder tim” iz Beograda čiji je stoprocentni vlasnik Dragan J. Vučićević. Svoju bliskost sa režimom Vučićević nikada nije krio, naprotiv, u svojim javnim nastupima skoro svakodnevno ističe da bezrezervno podržava Vučića i Srpsku naprednu stranku. Vlasnik novina Alo i istoimenog portala je Saša Blagojević preko firme “Alo Media System”.

On je ovaj tabloid otkupio 2017. godine od kompanije Ringier Axel Springer, a iduće godine je preko svoje druge firme, “Global Media Technology”, postao i stoprocentni vlasnik prorežimske televizije Studio B. Blagojević je, kako je pisao portal Pištaljka, dugogodišnji prijatelj ministra finansija Siniše Malog. Srpski telegraf u vlasništvu je firme “Medijska mreža” iza koje stoje Ljubomir Dabović kao većinski vlasnik (55 odsto), dok Lazar Simić, Milan Lađević i Saša Milovanović imaju po 15 odsto vlasništva. Prema podacima iz impresuma, Milovanović je ujedno i direktor novina, a Lađević je glavni urednik. Simić je, pak, prema podacima iz KRIK-ove baze imovine političara, advokat koji je radio u kancelariji Igora Isailovića, poslovnog partnera premijerke Ane Brnabić i čoveka od poverenja bivšeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog.

Kurir je od januara 2019. u vlasništvu Igora Žeželja, koji je u javnosti označen kao pouzdani i povlašćeni partner državne kompanije Telekom, koja je uložila nekoliko desetina miliona evra u razvoj Žeželjevog biznisa. Večernje novosti su od 2019. godine u vlasništvu javnosti dotada nepoznatog biznismena Bojana Rajića. Ove novine je za oko 2,5 miliona evra kupila njegova firma “Media 026” iz Vučka u predgrađu Smedereva, od tadašnjeg vlasnika Štamparije Borba. Kako je Raskrikavanje tada pisalo, registracionu prijavu za osnivanje firme “Media 026” Agenciji za privredne registre podneo Igor Isailović, advokat poznat po svojim vezama sa ljudima iz vlasti, pre svega Sinišom Malim kome je vodio poslove sa of-šor firmama. Večernje novosti uređuje jedan od utemeljitelja ratnohuškačke propagande u Srbiji – Milorad Vučelić.

Kurir: Još malo laži o Vučiću

Na naslovnim stranama Kurira u toku prošle godine objavljena je, po Raskrikavanju, najmanje 163 neutemeljene manipulativne ili lažne vesti. Đilas se u proseku jednom nedeljno našao na naslovnicama Kurira, od čega se najmanje 22 puta o njemu pisalo negativno, često i uz uvrede. Očekivano, najpozitivnije predstavljeni političar u toku prošle godine u Kuriru je Aleksandar Vučić.

Više od 140 pozitivnih vesti u vezi sa srpskim predsednikom bilo je na naslovnicama Kurira, a od toga je više od trećine bilo neutemeljeno, propagandno ili lažno. Vučićeva uspešna politika oslikana je kroz saradnju sa Putinom od koga Srbija kupuje tenkove i jača vojsku. Čelično prijateljstvo predsednik gaji i sa “bratom Si”, koji je iz Kine poslao medicinsku opremu, respiratore i stručnjake za srpske bolnice.

Kurir nije propustio ni da objavi da je čak 500 miliona Kineza videlo trenutak kada je Vučić najavio vanredno stanje u Srbiji i zatražio pomoć “braće Kineza”. Sve u svemu, kako konstatuje i Milorad Đurić u analizi istraživanja Centra za interkulturalnu komunikaciju, evidentno je da beogradski dnevni tabloidi imaju prilično usaglašenu uređivačku politiku, odnosno, može se govoriti o očiglednoj uređivačkoj orkestraciji, što znači da fiksiranje na određene teme nije plod autentične uređivačke politike.