Istraživanje: Svaka šesta vest sa naslovnica dnevnih listova u Srbiji lažna

Na naslovnim stranama srpskih dnevnika gotovo svaki šesti naslov objavljen tokom 2020. godine bio je lažna vest, pokazalo je istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid-19 krize po Srbiju” koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP) uz podršku ambasade SAD.

Istraživanje koje će biti predstavljeno večeras na onlajn konferenciji „Epidemija lažnih vesti“ pokazalo je da su na naslovnim stranama kao glavna tema najzastupljenije bile vesti vezane za korona virus – ukupno 26,9 odsto i dnevna politika – 17,5 odsto, a od velikih spoljnopolitičkih partnera najzastupljenije su bile SAD (170 puta), Rusija (84 puta) i EU (50 puta).

Cilj istraživanja bila je analiza načina na koji su tokom prošle godine na naslovnim stranama domaće štampe predstavljani sa jedne strane zapadni partneri Srbije (SAD, EU i NATO) a sa druge Kina i Rusija.

Analizom su obuhvaćene 2.673 naslovne strane pet dnevnih novina (Večernje novosti, Danas, Blic, Kurir, Politika, Informer, Alo i Srpski telegraf) od 1. januara do 31. decembra 2020.

Od ukupno 2.673 glavne teme, lažne vesti čine 16,8 odsto.

Srazmerno ukupnom broju najviše lažnih vesti na naslovnim stranama srpske štampe objavljeno je o Zapadu i NATO, a najmanje o EU i Kini.

Najnegativnije se izveštavalo o Zapadu uopšteno i o NATO, a najpozitivnije o Rusiji i Kini.

Od ukupno 463 naslova koji su tokom prošle godine na prvim stranama bile posvećene SAD, 28,7 odsto bile su lažne vesti. Više od polovine – 51,1 odsto vesti o SAD imalo je neutralnu konotaciju, 29,3 odsto bilo je pozitivne konotacije, dok je najmanji procenat naslova imao negativnu konotaciju – 19,6 odsto.

Gotovo polovina naslova o SAD – 46,9 odsto bili su senzacionalistički.

Ruska Federacija tokom 2020. na naslovnim stranama u dnevnoj štampi u Srbiji našla se ukupno 209 puta. U dve trećine slučajeva o Rusiji se u izveštavalo pozitivno – 66 odsto naslova, a negativnih naslova bilo je 8,1 odsto.

Lažne vesti čine 24,4 odsto od ukupnog broja naslova povezanih sa Rusijom, a elementi senzacionalizma uočeni su u 48,3 odsto vesti.

EU je prošle godine posvećeno 200 tekstova na naslovnim stranama srpske štampe, a svaka peta vest (20 odsto) bila je lažna.

O EU se u najviše slučajeva izveštavalo neutralno – 47 odsto od ukupnog broja naslova, 36,5 odsto bile su vesti u negativnoj konotaciji, a samo 16,5 odsto naslova ima pozitivnu konotaciju. Elemente senzacionalizma imalo je 30 odsto vesti o EU.

Kini su tokom prošle godine na naslovnim stranama posvećene 102 vesti, od tog broja 21,6 odsto čine lažne vesti, a 45 odsto bile su senzacionalističke.

O Kini je najveći broj naslova imao pozitivnu konotaciju – 61,8 odsto, dok je samo 6,8 odsto naslova o Kini imalo negativnu konotaciju.

NATO se na naslovnim stranama tokom 2020. pominje ukupno 43 puta, a od tog broja 41,9 odsto bile su lažne vesti. Više od dve trećine naslova (67,4 odsto) bilo je negativne konotacije, a 62,8 odsto vesti povezanih sa NATO bile su u senzacionalističke.

Samo dva naslova o NATO imali su uglavnom pozitivnu konotaciju od kojih je jedan označen kao lažna vest.

Od ukupno 35 naslova u kojima se govori o Zapadu uopšteno, 15 (oko 43 odsto) su bile lažne vesti. Više od dve trećine (71,4 odsto) naslova o Zapadu imalo je negativnu konotaciju, a više od polovine naslova (57,2 odsto) bili su senzacionalistički.

Pored analize naslovnih strana dnevne štampe, drugi deo istraživanja obradjuje stavove studenata Fakulteta političkih nauka o temama u vezi sa spoljnom politikom Srbije u toku pandemije.

Autori istraživanja koje će biti predstavljeno na večerašnjoj onlajn konferenciji „Epidemija lažnih vesti“ su Dajana Ostojić i Miloš Mihajilica.