Ćurčić za Mingl ističe da je u većini medija, pa i u onim koji se u široj javnosti ne percipiraju kao tabloidi, izrazito vidljiv galopirajući trend tablodizacije rubrike crne hronike, posebno u onlajn izdanjima.
„Potpuna dehumanizacija žrtava, dvostruka viktimizacija, retraumatizacija – samo su neke od posledica takvog izveštavanja, pre svega po aktere tih tragičnih događaja o kojima se piše i njihove porodice, tako i po širu društvenu zajednicu, a naročito po osetljive grupe. Mi kao da svesno zabijamo glavu u pesak pred činjenicom da cenu takvog besprizornog izveštavanja pre svega plaćaju ’obični građani’ koje, očigledno, nema ko da zaštiti“, dodaje ona.
Pitanje odgovornosti za eklatantne primere kršenja svih mogućih pravila gotovo da se i ne postavlja.
„Da stvari budu gore, to pitanje najmanje postavljaju nadležne inistutucije – pre svega Ministarstvo informisanja koje bi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, trebalo za početak da obezbedi punu primenu Zakona o javnom informisanju i medijima. No, kao i u mnogim drugim sferama, i u medijskoj izostaje reakcija nadležnih institucija, odnosno primena postojećih zakona. Jedinu svetlu tačku vidim u Savetu za štampu koje zaista ulaže ogromne napore da unapredi stanje u medijima. Nažalost, kao samoregulatorno telo, njegov manevarski prostor je veoma sužen“, ističe Ćurčić.
Ko snosi odgovornost za naslovne strane tabloida?
Naslovne strane pojedinih medija godinama unazad pune su tabloidnog sadržaja sa velikim primesama senzacionalizma i grubih kršenja načela Kodeksa novinara Srbije. Prema podacima monitoringa Saveta za štampu, u periodu jul-decembar 2023. godine novinarski kodeks prekršen je 5551 put, a načelo poštovanja privatnosti prekšeno je 990 puta.
Ćurčić naglašava da veliki deo odgovornosti snose i glavni i odgovorni urednici medija, odnosno urednici rubrika crne hronike za ovakve podatke i naglašava da je teško poveravati da nisu upućeni u to šta kaže Zakon, Kodeks i slični dokumenti.
„Uostalom, oni su ti koji kreiraju, koji diktiraju način na koji će se izveštavati o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol. No, takođe znaju da za to neće snositi nikakve posledice. Da ne bude zabune – nije sporno izveštavati o tragičnim događajima, sporan je način na koji se to čini. Apsolutno je neprihvatljiv argument koji se redovno servira, a koji glasi: ljudi vole to da čitaju. Ne, ljudi će čitati ono što im mediji serviraju“, kaže ona.
Uz to, podseća da stečena prava i slobode, pa tako i medijska, idu u paketu sa odgovornošću.
„Obaveza medija je da štite javni interes – lešinarskim izveštavanjem se to svakako ne čini. Imajući u vidu da na našoj medijskoj sceni crvenih linija faktički nema, o čemu uostalom svedoči i način na koji se već punih 10 meseci izveštava o masovnim ubistvima u OŠ ’Vladislav Ribnikar’ i selima Dubona i Malo Orašje, mislim da treba razmišljati i u pravcu pooštravanja kaznene politike. No sve to pod uslovom da imamo nezavisne i funkcionalne institucije“, priča Ćurčić.
„Ne klikći i ne deli sadržaj koji nije u skladu sa kodeksom“
Iako grupa „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ ima obuke za novinarke i novinare, ali i smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, i dalje su brojni tekstovi u kojima se krše brojna načela i profesionalni standardi koji su propisani u Kodeksu novinara Srbije. Kako mi možemo pomoći u sprečavanju deljenja ovakvih sadržaja, kao građani i građanke, odnosno kao korisnici drušvenih mreža?
Ćurčić naglasašava da, za početak, ne klikćemo i ne delimo takve sadržaje i poziva da time jasno stavimo do znanja kreatorima takvih sadržaja da se crvene linije konačno moraju postaviti.
„Hajde da ujedno apelujemo na društveno odgovorna preduzeća, a posebno na ona javna, da se ne oglašavaju u medijima koji, u trci za klikovima, beskrupulozno gaze fundamentalno ljudsko pravo – pravo na dostojanstvo“, zaključuje Ćurčić za Mingl.
Prema pisanju RSE, u Srbiji je tokom 2023. godine ubijeno najmanje 28 žena. Podsetimo, na sajtu FemPlatza postoji interaktivna mapa femicida u Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji koja je dostupna ovde.
„Mapa treba da nam pomogne da bolje razumemo femicid i da služi kao podsetnik da je potrebno uraditi više na sprečavanju i eliminaciji femicida. Takođe, predstavlja model po kojem bi nadležne institucije ili buduće telo za praćenje femicida moglo da predstavi podatke na transparentan, sistematizovan i pristupačan način“, stoji u opisu.
Kako piše, podaci su prikupljeni iz medija od 2020. godine do danas, a neki slučajevi su provereni sa zvaničnim institucijama i izveštajima drugih organizacija.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.