Je suis budala

ŽIVOT, a kasnije i posao koji radim, su me naučili da kad ne znam čitam i pitam. Evo, primera radi ja ne znam francuski jezik, nisam ga učila u školi, nisam gledala francuske filmove, prosto se nikada nisam srela sa potrebom da ga učim. Prvi put sam osetila potrebu da se javno oglasim na ovom jeziku 2015. godine, jer sam smatrala da je važno da bude na francuskom, napisala sam tada na svojim profilima na društvenim mrežama „Je suis Charlie“….

Januara te 2015. godine u prostorijama francuskog satiričkog nedeljnika „Charlie Hebdo“ ubijeno je 12 osoba. Nakon ovog nemilog događaja slogan „Je suis Charlie“ usvojen je spontano od strane osoba koje su izražavale saučešće porodicama stradalih i pružali podršku slobodi govora i medijima.

Slogan se vrlo brzo proširio internetom, web stranica magazina je nakon napada bila nedostupna, a pošto se ponovno pojavila na mreži, na njoj je bio ispisan samo slogan „Je suis Charlie“. Slogan se koristio i u vidu hashtaga #jesuischarlie i #iamcharlie na Twitteru …. ostalo je istorija.

Pre par dana, uspavala sam dete i sela da pročitam najnovije vesti, koje su me pak (znate kako to ide) usmerile na društvene mreže gde vidi čuda, grupa ljudi koji su članovi političke stranke, ostrašćeno piše komentare sadržine „Je suis Bulatović“.

I onda sam morala suočena sa neznanjem i da pitam i da čitam. Zaboga, poučena iskustvom iz 2015. godine zabrinula sam se da se čoveku nešto nije desilo. Poznajem ga, predsednik je stranke, sarađujemo, reklo bi se korektan čovek zašto bi neko na njega, postavljam sama sebi hiljadu pitanja dok istražujem, i gledam koliko njih postaje Bulatović.

Ja i dalje, nekoliko dana kasnije, ne mogu da verujem koja je muka naterala ove ljude da se ovako oglase na društvenim mrežama. Zaboga o njihovom šefu se pojavio tekst na portalu nedeljnika koji je ugašen nedavno, te su oni zaključili (a neki od njih to i javno izrekli) da je taj čovek žrtva, pazite sad ovo NOVINARSKOG TERORIZMA !!!

Ljudi moji, nije mi bilo dobro, nije mi bilo smešno i u krajnjem slučaju nije mi bilo jasno. Zašto jedna stranka koja ima apsolutnu vlast, pošteno osvojenu na izborima, koja tvrdi da ima armiju birača radi ovo ???

Jedna moja prijateljica, dok smo komentarisale celu zbrku, kaže sledeće „dobro zaposlio je ženu, nije ni prvi ni poslednji koji je to uradio, ali nije mi jasno zašto očekuje da mu zbog toga aplaudiramo“? Ona je sve rekla kome treba prevod, neka pita i čita.

U međuvremenu, idejni tvorci ove kampanje, situaciju iz virtuelnog sveta sele u stvarni. Okupio se narod ispred prostorija stranke, kojima su uvaljeni plakati na kojima je ispisano „Je suis Bulatović“. Na konferenciji za novinare istaknuto je jedinstvo u stranci i naglašeno da ih nikakav novinarski terorizam ne može slomiti ???!!!???

Besmisleno, nejasno i žalosno viđenje situacije, navelo me je na to da razmislim gde ja grešim, pa prosto ne mogu da se nasmejem glupostima, zagrlim muža i dete i zaspim, već dozvoljavam sebi luksuz da se nerviram.

Zaključak je jasan, nije do njih, do mene je.

JE SUIS BUDALA.