Jedna emisija, dva paralelna uredništva, tri novinarska dana i 24 stana (VIDEO)

Provladini tabloidi su bili brži od Danasa. Negodovali su i pre nego što je prilog uopšte emitovan, pa sam na sajtovima Aloa, Informera i Objektiva čitala kako uopšte nije trebalo da se bavim ovom temom, a kamoli da za sagovornika uzmem Stevana Dojčinovića.

A sve je počelo u utorak, 5. oktobra, jednim ironičnim „Dobrodošli“, koje mi, na ulazu u redakciju KRIK-a, uputila Dragana Pećo, novinarka ovog portala. „Čekamo vas već šest godina“, dodala je.

Dan ranije sa kolegom i urednikom „Oko magazina“ Gorislavom Papićem dogovorila sam da kao temu obradim Pandora papire u kojima se, među svetskim moćnicima, između ostalih iz Srbije, spominje i ministar finansija Siniša Mali. Tog ponedeljka sam u 13.58 Draganinom uredniku Dojčinoviću pustila poruku sa molbom da se čujemo.

„Za RTS uvek“, odgovorio je Dojčinović kasnije u telefonskom razgovoru.

Tog ponedeljka je Dragana Pećo, na svom Fejsbuk profilu objavila svoje gostovanje na HRT-u uz opis: „Kad neće RTS“, iako je već mogla da zna da RTS hoće.

Ako je tog dana komunicirala sa svojim urednikom, a videla sam da sede u istoj prostoriji, Pećo je sigurno to znala.

Razgovor sa Stevanom Dojčinovićem trajao je ukupno 28 minuta i to se da videti na traci. Snimljen materijal sa sva tri sagovornika (Ružom Ćirković, Ivanom Radovanovićem i Stevanom Dojčinovićem) ukupno traje sat vremena i 16 minuta, a u to su uključene i snimljene pokrivalice, kontra-plan i set ap. Žive reči, bilo je, dakle, manje.

Ali, to nije sprečilo Dojčinovića da netačno tvrdi u Danasu da mu je je novinarka RTS-a „sat vremena postavljala pitanja u vezi ove teme“. Snimatelj, tonac i ja jesmo, istine radi, proveli sat vremena u redakciji KRIK-a, ali smo pola vremena potrošili na postavljanje kamere, a onda i snimanje „pokrivalica“, redakcije i dokumenata i prelistavali papire koje su nam dali na uvid. Uostalom, sve to su gledaoci RTS-a mogli i da vide u prilogu.

Na kraju, Dojčinović mi je čak predložio i zajedničko slikanje da bi objavili na Tviteru da im je RTS u redakciji.

Odbila sam. Ozbiljan novinar ne treba da tvituje, sve što ima da kaže – kaže u tekstu ili u prilogu.

„Ne, mi Tviter više koristimo da promovišemo naše tekstove“, odgovorio mi je Dojčinović i sam se i bez mene slikao sedeći na dvosedu, dok je u prvom planu bila kamera RTS-a.

Ali, tek kasnije tokom tog dana saznala sam i da  KRIK, Tviter ne koristi samo za promociju, već i za tajno fotografisanje uz maliciozne komentare. Bojana Jovanović, iz ove istraživačke mreže, na Tviteru je tog popodneva okačila sliku na kojoj se vidi kamera RTS-a, kolega snimatelj i ja kako sedim na dvosedu na kome je Dojčinović sedeo, uz komentar:  „Op, op, došao nam RTS“.

A malicioznost se videla kada se na komentare poput „Terajte to napolje“, „Nek provere sve utičnice, kanalice i grla sijalica kad ovi odu“ i niz drugih uvreda, zapitala: „Nisu valjda agenti“. Nije kasnije tvitovala o tome čega sve ima u kanalicama i utičnicama.

Agentura nije samo spočitavana RTS-u tog dana samo iz KRIK-a. Javila se i druga, njima suprotstavljena strana – tabloidi.

Desila se veoma neobična stvar: u dve različite redakcije, koje se nalaze na različitim adresama, u isto vreme su dva neimenovana autora setila su se iste teze i objavila je u isto vreme. U tačno 18.19 časova, autori tabloida Informer i Alo primetili su da je „Vučić bio u pravu i da je RTS gori od N1″ jer pravi prilog u kome je Dojčinović sagovornik. Tri minuta kasnije, na drugom delu grada, još jednom tabloidnom uredniku je pala ista ideja na pamet: tabloid Objektiv obavestio je svoje čitaoce da su se obistinile reči predsednika Srbije.

Autor u Alou je napisao: „Obistinilo se ono što je Vučić govorio, Srbija dobila nož u leđa„, osporavajući pravo RTS-a da Dojčinovića uopšte pozove za sagovornika.

„Ne samo da je RTS po programu koji se ističe u antidržavnoj i antisrpskoj politici sve sličniji N1 već, čini se da ih polako prevazilazi“, navodi Alo.

„Tako je servis koji plaćaju građani Srbije odmah potrčao da uradi prilog sa servisom koji plaćaju inostrane finansijske organizacije o kojima gotovo da nema nikakvog traga“, pišu u Alou.

Autor Informera je imao za nijansu drugačiju inspiraciju: „Vučić je bio u pravu, RTS je gori od N1„.

Objektivu se za još jednu nijansu drugačije učinilo: „Vučić bio u pravu! RTS je veći opoziconi medij od N1„.

Sa tri minuta prednosti, autor Objektiva je antidržavnost koju je spomenuo Alo razradio sledećim rečima:

„Ovim su potvrdili da je RTS itekako zainteresovan čak i za one koji su povezani sa određenim stranim bezbednosnim strukturama i finansijskim organizacijama, takođe i onima koji otvoreno rade protiv interesa srpskog naroda, baš kao što je portal KRIK“, kaže Objektiv.

I dok sam čitala kako provladini tabloidi pišu o tome kako je RTS potrčao kod KRIK-a skoro kao na miropomazanje, dnevni list Danas je objavio naslovnu stranu prvog izadnja sa udarnim tekstom pod nalovom: „Stanovi Siniše Malog nevidljivi čak i za RTS“.

Kasnije, u drugom izdanju, taj naslov su promenili, pa su, umesto za RTS, stanovi Siniše Malog postali nevidljivi „za prorežimske medije„. Unutra je objavljena i Dojčinovićeva izjava u kojoj tvrdi da sam ga intervjuisala sat vremena.

Još istog dana mi je bilo jasno da će Dojčinović pokušati da me optuži za cenzuru iako prilog koji je objavljen u četvrtak, 7. oktobra, prati tok našeg razgovora.

U istom broju Danasa objavljena je i izjava Vesne Radojević, novinarke KRIK-a, u kojoj tačno navodi da su se javile kolege iz „Oko magazina“ da prave prilog. Ali i dodaje „verujem da je to bilo zbog ogromnog pritiska javnosti na RTS da izveštava o ovoj temi“.

Mogu da razumem da su Radojevićevoj društvene mreže relevantne, ali „Oko magazin“ ne uređuje ni Tviter, ni Stevan Dojčinović, ni Dragan J. Vučićević, ni Dejan Vukelić, niti Vasilije Papović. Sve ih je pomešala sa Gorislavom Papićem. Teme, sagovornike, kao i termin kada će prilog biti emitovan, dogovaram isključivo sa svojim urednikom, a ne pod pritiskom spolja, pod uticajem društvenih mreža, sagovornika.

I dok provladinim medijima smeta Dojčinović, Danas negoduje još jednom i to nakon objavljenog priloga. U broju od subote 9. oktobra, smeta im što je sagovornik bio medijski konsultant Ivan Radovanović, inače kolumnista Informera.

Vidim da autorka teksta Katarina Živanović drži za relevantno to što Stevan Dojčinović nije zadovoljan mojim prilogom. Dugo pratim rad koleginice Živanović i pamtim kako KRIK nije bio zadovoljan jednim njenim tekstom („Majda Kršikapa: Na udaru tetke„) objavljenim u Danasu 15. novembra 2017. godine i kako ga je na pravdi boga raskrinkao.

Ali sam tek sad saznala da koleginica Živanović smatra da se novinarstvom bavimo kako bi sagovornici bili zadovoljni.

Žao mi je, ali nije posao novinara da usrećuje ni Stevana Dojčinovića ni Sinišu Malog, već da prenese šta kaže jedna, a šta druga strana, ali i da se događaj stavi u kontekst.

A, sad malo o činjenicama koje se odnose na osporavani prilog. Dojčinović je prilogu kojim nije zadovoljan dobio ubedljivo najviše prostora i pojavljuje se osam puta, novinarka Ruža Ćirković sedam puta a Ivan Radovanović, najmanje: svega tri puta, od kojih su mu dva puta postavljana neprijatna pitanja. Prvi put da li optužuje novinare Gardijana, Vašington posta, Bi-Bi-Sija i Zidojče cajtunga da rade za službu i drugi put da li Sinišu Malog brani po službenoj dužnosti.

Loše je što tabloidi Dojčinovića zovu „saradnikom stranih bezbednosnih struktura“, baš kao što je za srpsko novinarstvo loše i to da mladi novinari danas podsmešljivo govore o Ruži Ćirković, uglednoj novinarki nekada Politike, NIN-a i Danasa, samo zato što je im se ne sviđaju teze koje je iznela u prilogu. Možda ne znaju, ali kad sam ja počinjala da se bavim ovim poslom Ruža Ćirković je bila heroj među kolegama jer se našla na udaru najvećeg i najmoćnijeg tajkuna u ovoj zemlji, koji je hteo da kupi NIN samo da bi nju otpustio. Novinarku koja je tokom karijere napisala više tekstova nego oni tvitova, kolege iz KRIK-a podsmešljivo zovu „novinarka Ruža“.

Ni svet ni novinarstvo u Srbiji nisu počeli od naših tekstova, priloga i tvitova. I pre nas su se kolege, bavile novinarstvom, uključujući i Ivana Radovanovića koji je u karijeri, pre Informera i Borbe, bio i novinar Vremena, jedan od najbližih saradnika ubijenog Slavka Ćuruvije, koautor knjige 5.oktobar – 24 sata prevrata i zamenik urednika Evropljanina.

U osporavanom prilogu sam citirala i predstavnike vlasti koji KRIK-u zameraju na tome što ne spominje neka imena, poput imena suvlasnika Danasa. Po meni je legitimno da Katarina Živanović piše o suvlasniku Danasa, samo mislim da je legitimno i da to suvlasništvo pomene. Po članu 4. Kodeksa novinara Srbije, novinar mora biti nezavisan i od uticaja poslodavca.

Vidim i da su ostali mediji, koji imaju istog suvlasnika kao Danas, imali iste primedbe na moj prilog. U subotu u „Novom danu“ televizije N1, novinarka N1, bivši novinar portala Nova.rs i novinarka Njuzmaks adrije ponavljali su teze iz Danasa.

Znam da se to ni u jednom ni u drugom delu medija tako ne vidi, ali Srbija su i Danas i Informer. I Alo i KRIK. I Dojčinović i Radovanović. U svakom prilogu koji sam za „Oko“ uradila od novembra 2018. godine, od kako sam u tu redakciju došla iz Politike, trudila sam se da se to vidi, kao i da se vide ne dve, već sve strane neke priče,  različita mišljenja i sve naše podele.

Ali, ovo su činjenice o osporavanom prilogu, čiji sam autor, kome se sudilo i pre nego što je emitiovan.

I te činjenice su svete. A podrazumeva se da su komentari na moj račun i na račun mog priloga slobodni.