Jeremić: Nema lažnih vesti, već samo laži

To ne bih nazivao lažnim vestima, smatra Jeremić, jer vest po onome što učite je nešto što bi trebalo da bude istinito i da odgovori na osnovna novinarska pitanja.

„Kada odgovorite na ta pitanja, vi ste donekle dostigli istinu“, objasnio je Jeremić, u okviru serijala Press Extra, posvećenog fenomenu lažnih vesti.

On misli da lažna vest nikako ne postoji, već je to spin pušten u momentu kada je to nekome odgovaralo.

Prema rečima Jeremića, taj fenomen je postao popularan simbiozom nekih centara moći i ljudi koji rade u medijima.

„Njih namerno neću zvati novinarima, jer to ne zaslužuju u etičkom smislu i poštovanju Kodeksa novinara“, rekao je Jeremić.

Upitan o najavi Vladine radne grupe za borbu protiv lažnih vesti, on je odgovorio da je problem u Srbiji što laži najviše objavljuju provladini mediji, pa ne zna kako bi ušli u sukob „sa svojima“.

„Od tog posla nema ništa, osim ako se ne krije neka zla namera da to navodno bude neka radna grupa protiv lažnih vesti, a onda mediji koji objavljuju vesti budu kažnjeni na taj način“, upozorio je Jeremić.

„Apsolutno sam protiv toga i vlast ne treba da uređuje bilo šta u medijima. Postoje zakoni, sudovi, regulatorna i samoregulatorna tela i treba da insistiramo da svi oni rade svoj posao, pa će, samim tim, čitaoci i građani biti zaštićeni“, predočio je Jeremić.

On smatra da se protiv laži treba boriti poštovanjem zakona, Kodeksa novinara i medijskim opismenjavanjem građana, jer moraju shvatiti da oni koji ih lažu, a sebe nazivaju novinarima, to rade za nečiji interes.

„Te laži ne vrede ni 20 dinara koliko plate tu štampanu stvar, a vreme koje provedu, gledajući televizije koje ih lažu, bačeno je uzalud“, ocenio je Jeremić.

„Kada građani shvate da nisu svi mediji – mediji i nisu svi koji sebe nazivaju novinarima – novinari, mislim da možemo tek onda da se izborimo sa tim zlom koje je okupiralo našu profesiju“, rekao je Jeremić.

On je pomenuo i primer jednog tabloida koji je za godinu dana na naslovnim stranama objavio 362 lažne vesti.

Brkić: Ubijanjem medija ubijaju se i demokratija i građansko društvo

Prisustvo lažnih vesti u javnom prostoru Srbije ozvaničeno je time što su tabloidi postali preovlađujući način informisanja, izjavio je FoNetu novinar Miša Brkić, ali i dalje veruje da nije još sve izgubljeno i da u Srbiji ima objektivnih medija i kritičkog javnog mnjenja.

Brkić je, u okviru serijala Press Extra, ukazao da su laži oduvek postojale, ali da su se u današnje vreme demokratizovale, pominjući dva izvora iz kojih one potiču.

„Jedan je bujanje društvenih mreža, a drugi, mnogo značajniji, jeste tabloidizacija medija i društva“, rekao je Brkić novinarki Andrijani Milaćević.

On smatra „da smo mi ozvaničili, ozakonili, prisustvo lažnih vesti u javnom prostoru, time što su tabloidi postali preovlađujući način informisanja javnosti“.

„To dopuštanje tabloidima da postanu glavni izvor informisanja je proizvelo tabloidiziranu politiku“, objasnio je Brkić.

Zato sada imamo jedan nesrećan spoj vladajuće nomenklature i nečega što se naziva medijima, a mnogo pre bi se moglo nazvati primitivnom propagandom, ocenio je on i upozorio da je to „opasan amalgam“.

On može da dovede do teških deformacija u društvenom biću države, precizirao je Brkić i napomenuo da protivnici pravog novinarstva misle da će širenjem lažnih vesti uništiti novinarstvo, kao jedan od stubova građanskog društva.

„Ubijanjem medija, ubijaju se i demokratija i građansko društvo“, naglasio je Brkić, koji smatra da u Srbiji već nekoliko godina traje ozbiljan proces borbe protiv medija.

Prema njegovim rečima, nezavisni su oni mediji u kojima ni vlast, ni opozicija, nijedna interesna grupa, ne mogu da utiču na uređivačku politiku.

Brkić misli da je i vlastima u interesu da neguju takvu vrstu medija, jer će im se gušenje slobodnih medija i podsticanje tabloida obiti o glavu.

„Nije problem u tome što će se obiti o glavu vlastima, već će se obiti ovoj državi i društvu. Taj proces treba zaustaviti, zaustaviti uništavanje bića medija“, poručio je Brkić.

Prema njegovoj oceni, kada „orvelijanski“ pokušate ljudima da servirate lažne vesti, to može da traje do određenog trenutka.

Posle toga ili postaje kontraproduktivno, ljudi shvate i društvo zapada u bezakonje, iz kojeg nema izlaska, ili zapada u diktaturu, ili pojedinca ili partije, naglasiio je Brkić.

„I onda sve postaje lažno, ne samo vesti, ceo naš život postaje lažan“, ocenio je Brkić, ali je istakao da u Srbiji „nije da nema medija koji se bore i građanima pokazuju objektivno informisanje“.

„Većina ljudi razume kad je puštena neka lažna vest ili spin u korist vladajuće većine. Ipak, mislim da postoji demokratska kultura, kultura dijaloga i mnogi u Srbiji imaju predstavu da mediji tome služe“, rekao je Brkić.

Prema njegovom stavu, kad to neko pokuša da zaustavi, društvo počinje da truli i politička elita polako počinje da gubi ugled.

„Ma koliko se takvi političari trudili da uzapte medije i zatvore dijalog, ovo je, ipak, 21. vek, nije devetnaesti“, predočio je Brkić i naglasio da se i na društvenim mrežama čuje glas razuma, iako i one masovno mogu biti platforma za lažne vesti.

Brkić zaključuje da u Srbiji nije još sve izgubljeno i da je moguće da objektivni mediji, koji se trude da sačuvaju zanat, zajedno sa delom društvenih mreža, informišu građane tako što im nude sve opcije da odluče za koju se opredeljuju.

Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.