Jesmo li ispali glupi zbog vesti o Ratku Mladiću

Sve se dogodilo za pet minuta

Kolega kojeg cenim mi je poslao poruku s pitanjem da li je „umro Mladić“. Bio sam na ulici i smesta sam pozvao redakciju da provere sve moguće izvore.

Odmah se ukazao Tviter nalog koji navodno vodi nova ministarka spoljnih poslova BiH, nalog sumnjiv jer je otvoren samo dan ranije, a vest o „smrti“ Ratka Mladića je treći ili četvrti objavljeni post.

Dakle, takav izvor ne sme se citirati bez potvrde iz Haga ili iz nekog drugog validnog izvora, a potvrde nije bilo.

Vest je lažna, slučaj zatvoren, kolegama sam poručio da nam može poslužiti kao dobra vežba kako se postupa u ovakvim situacijama, sve pohvale ekipi.

Onda sam prevrteo druge sajtove da vidim „ko se navukao“.

Ha! Mnogi tiražni su najpre objavili vest, a potom i demanti, pozivajući se na više nego sumnjiv izvor, Bože kakva greška, seirio sam ponosan što smo pokazali profesionalnost kakva se, svakako, od javnog servisa očekuje.

Tada mi se zamrznuo osmeh.

Od kako sam preuzeo odgovornost za sajt RTS-a , pre nešto više od godinu dana, svakodnevno pratim razne analitike o posećenosti sajtova i tumačim ponašanje publike.

Bilo mi je jasno da su u tih pet minuta vesti o Mladiću imale desetine hiljada klikova, najpre one o „smrti“, potom ispravke.

Na kraju dana, kada se budu sabirali rezultati, oni koji su se „zaleteli“ imaće visoku čitanost i proći će nekažnjeno jer publika voli senzacije, čak i kada nisu sasvim u skladu sa istinom, najblaže rečeno.

Kada se prodaje reklamni prostor od kojeg većina sajtova živi, broj poseta je glavni kriterijum, dok je profesionalnost i kvalitet sadržaja mnogo niže na listi, gotovo su beznačajni.

Ko ima više klikova, zarađuje. Ko zarađuje, opstaje.

U takvom poretku stvari urednici koji žive od tiraža menjaju prioritete, istina nije najvažnija ako imaju priču koja će privući publiku.

A situacija je kao na berzi, sekunde odlučuju da li ćeš zaraditi ili izgubiti.

Nemojte misliti da je lako izmišljati vesti. Lažna vest je kao pesma u kafani, mora da padne u pravom trenutku, da čitaocu uđe pod kožu, da mu zaigra srce. Da mu srce titra još neko vreme kada sazna da je prevaren, bolje rečeno da smo se, eto, svi prevarili.

U takvom svetu važi geslo kralja tabloida Haurda Hjuza kojeg volim da citiram misleći da je to što je rekao duhovito: „Nikad ne proveravaj zanimljivu informaciju!“

Ono što sam smatrao vrhunskim cinizmom polako postaje pravilo.

I to nije naša posebnost već svetski trend, samo se tamo mnogo lepše pakuje dok je ovde brutalno.

Znam, čitaoče, da si na pravoj strani, na strani istine i profesionalnosti.

Problem je što mi analitika pokazuje drugačije rezultate. A to nisu lažne vesti.