Vest da Jovana Đinđić radi u jednoj od vladinih službi pokazala je na pomenutoj društvenoj mreži, po ko zna koji put, kako izgleda talog ovog društva.
Prozivanje ćerke ubijenog premijera zbog radnog mesta, dovođenje u pitanje njenih neospornih kvalifikacija za jednu administrativnu poziciju, uplitanje njene majke u celu priču, uopšte suđenje jednoj devojci i njenoj porodici bez elementarnih činjenica, izvuklo je još jednom na površinu stvarnu sliku Srbije. Ovaj put, ali ne samo u ovom slučaju, one Srbije koja pretenduje da je civilizovaniji, obrazovaniji i bolji deo društva.
Sa svojih “moralističkih” visina, ostrvili su se na nju iz jednog jedinog razloga- što kao ćerka Zorana Đinđića, po njihovom shvatanju, ne može da sedi u Vladi kojom upravlja Vučićeva koalicija.
To što se bavi marginalnim grupama i radi u interesu najsiromašnijih i najnevidljivijih građana ove zemlje, ovim dušebrižnicima je nebitno. Kao što im nije važno ni koliko puta i na koje sve načine treba da bude povređena Jovana Đinđić. Iako nikada svoj život ne bi menjali za njen, vrlo dobro “znaju” kako bi se ponašali da su na njenom mestu.
Ne treba velika pamet da bi se došlo do zaključka da bi svako radno mesto Jovane Đinđić ovakvima bilo sporno i na ovaj ili onaj način povezano sa Aleksandrom Vučićem.
Leka protiv najnižih ljudskih poriva nema, a Vorholovih petnaest minuta slave su suviše izazovni da bi najgore među nama sprečili da se oglase. Zato, koliko god za usputne žrtve bolan, Tviter je dobrodošao kao ogledalo u kome se bolest jednog društva jasno oslikava. Bez obzira na to da li se vest o radnom mestu Jovane Đinđić, koja je stara nekoliko meseci, na pojedinim portalima našla slučajno ili namerno.
„To što se bavi marginalnim grupama i radi u interesu najsiromašnijih i najnevidljivijih građana ove zemlje, ovim dušebrižnicima je nebitno.“
Da li to autor/ka ovog teksta tvrdi da se Jovana Djindjic, zaposlivsi se na ovom radnom mestu, zrtvuje za opste dobro?