Judita Popović: Roditelji formiraju sistem vrednosti kod dece. Ako decu vaspitavaju preko Pinka i Hepija šta možemo da očekujemo od njih?

Cenzolovka: Godinama unazad smo preko nacionalnih televizija izloženi programima koji promovišu i verbalo i fizičko nasilje. Nakon pucnjave u osnovnoj školi, predsednik je rekao da deca ne gledaju rijalitije, što je moglo da se razume i kao aboliranje televizija zbog uticaja na nasilničko ponašanje kod mladih. Kako to vidite? Televizijski sadržaj ipak može doći do dece preko društvenih mreža…

Judita Popović: Deca možda ne gledaju, ali roditelji ih gledaju. A roditelji su ti koji formiraju sistem vrednosti kod dece. Roditelji su ti koji vaspitavaju decu. Ako decu vaspitavaju preko Pinka i Hepija šta mi možemo da očekujemo od njih? Kako će ih vaspitavati? Naravno, u tom stilu. I onda se stvori kult nasilja, primitivizma, netolerancije, promovisanje diskriminacije, zlostavljanja itd. Onda se nalazimo u društvu u kom se nalazimo. Godinama smo ćutali ili okretali glavu i sada imamo minute ćutanja i dane žalosti zbog masovnih zločina.

To je samo posledica upravo toga što ništa nismo učili kada je u pitanju promovisanje svakojakog nasilja putem medija.

Televizije koje promovišu nasilje imaju ogroman uticaj. Te stvari ne smeju da se minimalizuju i da se zaborave. One su tokom godina i godina marljivo radile, korak po korak, na uništavanju sistema vrednosti koji je civilizovan i human (Judita Popović)

Cenzolovka: Kolika je odgovornost REM-a u tim slučajevima kada se prikazivalo nasilje na nacionalnim televizijama, a nije bilo adekvatne reakcije?

Popović: Naravno da postoji odgovornost. I naravno da to moramo svi da priznamo, ali to ne znači da „ko prizna – pola mu se prašta”. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo da promenimo situaciju. Najverovatnije nećemo moći odmah da napravimo neki red u tom medijskom prostoru, ali treba napraviti prvi korak.

Cenzolovka: Juče je vlada usvojila meru koja nalaže Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da u roku od mesec dana razmotri mogućnost pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga.

Popović: Naravno. Sve institucije društva i ove države moraju da se pokrenu. Sve grane vlasti. Niko ovde nije nevin i niko ne može da kaže da je učinio sve da ne dođemo u tu situaciju da je nasilje opšteprihvaćena stvar, da je diskriminacija opšte mesto. Promovišemo crkvu i crkvene vrednosti, porodične vrednosti, a okrećemo glavu od primitivizma, nasilja, surovosti… Od nedostatka empatije koji se valja ulicama, našim domovima, našim životima.

Cenzolovka: Koliki su uticaj na ovo što nam se sada dešava imale televizije koje su promovisale takvu kulturu o kojoj govorite?

Promovišemo crkvu, crkvene i porodične vrednosti, a okrećemo glavu od primitivizma, nasilja, surovosti… Od nedostatka empatije koji se valja ulicama, našim domovima, našim životima

Popović: One su imale ogroman uticaj. One i sada imaju ogroman uticaj. Te stvari ne smeju da se minimalizuju i da se zaborave. Dakle, one su tokom godina i godina marljivo radile, korak po korak, na uništavanju jednog sistema vrednosti koji je civilizovan i human, da bismo došli dotle da nam jedan osuđeni kriminalac Kristijan Golubović fingira predavanje u nekoj školi, promoviše svoj kriminalni život i da se tome samo smejemo i iščuđavamo, u najboljem slučaju i da osuđujemo, a da sve ostaje na rečima.

Cenzolovka: Samo je Golubović više puta i pretio ubistvom i učestvovao u nasilnim scenama na nacionalnoj televiziji…

Popović: Da, to je samo ovaj slučaj. Ali mi imamo ogroman rep užasnih propusta, pogrešnih koraka, što nas dodatno opterećuje. Ne znam na koji način ćemo mi zaista uspeti – ako uopšte i postoji neka dobra volja – da promenimo ovo društvo. Sada smo na silaznoj civilizacijskoj liniji.

Cenzolovka: Na čije propuste i pogrešne korake mislite?

Popović: Na režim, vlast – nazovite kako god hoćete. Ljudi koji imaju moć u svojim rukama i sredstva da tu moć realizuju. Oni promovišu osuđene ratne zločince, negiraju Srebrenicu, negiraju bombardovanje Sarajeva tokom četiri godine opsade, negiraju da je Srbija bila u ratu, negiraju činjenicu da je Srbija bila na dobrom putu da uradi genocid na teritoriji Kosova i da je to bio glavni razlog zašto je došlo do bombardovanja…

Potpuno su se izokrenule istorijske činjenice i onda ne treba da se čudimo ukoliko deca iz osnovnih škola pribegavaju takvoj vrsti nasilja, da poveruju da – zbog povređenje sujete, zbog neke lične frustracije – mogu da uzmu oružje i pucaju po drugoj deci i ljudima. Mislim da dilema nema da smo mi doveli tu decu u takvo mentalno stanje.

Deca možda ne gledaju rijalitije, ali roditelji ih gledaju. A roditelji su ti koji formiraju sistem vrednosti kod dece. Ako decu vaspitavaju preko Pinka i Hepija šta mi možemo da očekujemo od njih? Kako će ih vaspitavati? Naravno, u tom stilu

Cenzolovka: Da li mislite da je REM saučesnik u tome, s obzirom na to da je podsticao upravo one televizije koje su promovisale sve ovo o čemu govorite i tako što im je ponovo dodelio nacionalne dozvole?

Popović: Naravno da je REM saučesnik. Onog momenta kada je REM prošle godine, na ponovnom dodeljivanju dozvola za nacionalnu pokrivenost, stao na stanovište da uopšte nije bitno šta su kandidati, kao što su Pink i Hepi, radili prethodnih godina, u kojoj meri su kršili zakone i da sve kreće iz početka – tog momenta i zvanično je preuzeta odgovornost za medijsku scenu Srbije.

Nema tu amnestiranja, nema razloga da se oprosti. Tog momenta kada su oni ponovo dobili tu privilegiju, znajući da im je sve ranije oprošteno i zaboravljeno, oni su samo krenuli još jačim tempom da rade to što su naučeni da rade, da plivaju u toj kaljuzi, toj močvari koju su sami stvorili i koja je prihvaćena od velike većine javnosti. Jer da nije, ta javnost bi drugačije reagovala.

Cenzolovka: Oni su nastavili to da rade, a REM je nastavio da ne reaguje…

Popović: Apsolutno. To je to. Nema druge priče. Manje-više te mere koje se donose, sankcije – one su nebitne. Tog momenta kada si ti nagradio nasilnika, a nagradio si ga sa novih osam godina veoma isplative privilegije, u tom slučaju si ti rekao „baš me briga šta si radio, ti radi i dalje šta hoćeš, jer vidiš da ćemo mi tebi sve progledati kroz prste”. To je surova realnost.