Kad Radio Slobodna Evropa cenzuriše predsednika UNS-a

Poštovani urednici Radija Slobodna Evropa,

u vašem tekstu pod naslovom „Vlada Srbije se ne izjašnjava o navodnom angažovanju Cherie Blair“ netačno i nepotpuno preneta je moja izjava o odnosu vlasti prema novinarima, zbog čega tražim da objavite ispravku.

Vaša novinarka, sa kojom sam razgovarao desetak minuta, tražila je moj komentar o aranžmanu Šeri Bler sa Vladom Srbije i obećala da će ga objaviti. U objavljenom članku tog citata nema. Podsetiću vas, on glasi: „Mnogo je bolje da Šeri Bler zastupa Vladu Srbije nego ratne zločince s Kosova. Nadam se da će tako i ostati“.

Činjenica je da je advokatska firma koju je osnovala Šeri Bler zastupala Ramuša Haradinaja na suđenju za ratne zločine u Hagu i da je njena nova firma savetovala vladu Kosova u vezi sa postupcima za ratne zločine pred novim sudom u Hagu. Kao što sam izjavio, a vi izbegli da objavite, na Kosovu postoje neki ratni zločinci. Sa njima je poslovala supruga bivšeg britanskog premijera, koji je bio jedan od inspiratora agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, a ne samo premijer koji je „doneo odluku da se Velika Britanija priključi NATO snagama“, kako ste vi formulisali.

U izjavi sam govorio i o napadima vlasti na novinare, uključujući i pretnje koje dobija Pištaljka čiji sam glavni i odgovorni urednik, ali ni to niste preneli.

Nije tačno da nisam želeo da komentarišem odnos vlasti prema televiziji N1. Uostalom, više puta sam javno osuđivao pritiske na novinare te kuće, a Udruženje novinara Srbije je za poslednje četiri godine najviše saopštenja izdalo upravo braneći kolege sa N1 od pretnji i napada.

Takođe smatram da je važno da novinari budu zaštićeni i od pritisaka svojih vlasnika, bez obzira na to da li je reč o privatniku (kao što je Junajted grupa) ili državi (Srbiji ili SAD, svejedno). Verujem da bi onda bilo moguće da Radio Slobodna Evropa, u vlasništvu vlade Sjedinjenih Država, objavi da nelegalni i nelegitimni napad na Srbiju 1999. nije bio „NATO intervencija“, da prestane da širi odavno razotkrivenu laž da je agresija posledica „zločina koje su počinile srpska vojska i policija“. I da sagovorniku dozvoli da kaže da na Kosovu ima ratnih zločinaca.

Ako to nije moguće objaviti, barem kao mišljenje sagovornika iz Srbije, onda je jasno šta se ovde desilo: državni medij me je cenzurisao u strahu da se moje kritičko mišljenje ne bi dopalo gazdi.

Zvuči poznato, zar ne?