Kada i kako da mediji objave vest o nestanku deteta: Pažljivo, posledice mogu da budu ogromne

Od kada je u Srbiji uveden „amber alert“, sistem uzbunjivanja u slučaju nestanka dece, mediji su objavili brojne vesti sa fotografijama i ličnim podacima maloletnika za kojima se navodno tragalo, iako se zvanični sistem dosad nijednom nije oglasio.

Mediji se, ipak, utrkuju da svaki nestanak javno objave, čak i kada o tome još ni policija nije obaveštena ili je prošlo svega par sati od prijave. Dešavalo se i da se deca već vrate svojim domovima u trenucima medijskih objava.

Mediji se poslednjih meseci pravdaju postojanjem „amber alert“ sistema, očito ne razumejući dovoljno kako taj sistem funkcioniše, a objavljivanjem ličnih podataka neretko nanose štetu dostojanstvu i ličnosti maloletnika.

U kojim slučajevima i kako mediji treba da izveštavaju o nestanku dece, pitanje je na koje nije jednostavno pronaći pravi odgovor. Nije svaka objava roditelja na društvenim mrežama da su im deca nestala pre par sati za kreiranje vesti u medijima, makar ne bez konsultacija sa nadležnim organima. Novinarima je, međutim, u takvim slučajevima često teško da procene da li je veća šteta od objavljivanja ili od neobjavljivanja.

U 2023. prijavljeno 1.525 nestanaka dece

Osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ i Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić objašnjava za Cenzolovku da je prošle godine prijavljeno 1.525 slučajeva nestanka dece u Srbiji, ali da se „amber alert“ sistem, koji je u našoj zemlji počeo da funkcioniše krajem oktobra pod nazivom „Pronađi me“, nije nijednom oglasio od tada.

„Poenta je da se sistem oglasi kada postoje sumnje da je dete u životnoj opasnosti. Svaki dosadašnji slučaj je bio poznat nadležnim organima. Dešavalo se više puta da deca odlaze od kuće zbog, na primer, ljubavnih problema, ali se znalo gde su i brzo su se vratila porodici. Svaki nestanak se uzima za ozbiljno, ali sistem ’Pronađi me’ ne može da se oglašava za svaki slučaj jer bi tako izgubio smisao“, ocenjuje Jurić.

Novinari ne treba odmah da prenesu svaku objavu roditelja na društvenim mrežama o tome da im je dete nestalo pre par sati, svakako ne pre razgovora sa njima i konsultacija sa policijom

Prema njegovim rečima, bilo je primera da je 45 puta jedno dete pobeglo iz objekta socijalne zaštite. Kako dodaje, svaki put postoji obaveza da se ozbiljno razmotri zašto neko dete odlazi od kuće ili iz ustanova, jer očito postoje neki problemi i treba raditi na njihovom rešavanju.

Niko ne može da zabrani roditeljima, dodaje Jurić, da podele objave o nestanku dece na društvenim mrežama, ali se to ne preporučuje, već treba sarađivati sa policijom. Bitno je, kako kaže, da se to razume i da se medijskim objavama ne ugrozi život deteta kada je ono stvarno u opasnosti.

„Veliki problem je što u Srbiji ne postoji javni registar nestalih osoba, kao što to imaju gotovo sve zemlje Evrope, te se ne zna ko se sve vodi kao nestalo lice. Tada bi i mediji mogli da se pozivaju na taj registar. Iz ugla roditelja, niko me ne bi mogao sprečiti da se obratim medijima, ukoliko nemam povratnu informaciju od bilo koje zvanične institucije. To je jedan prazan prostor, pa se dešava da roditelji pozivaju medije da im pomognu jer smatraju da im je detetu ugrožen život. Nije uređen taj problem i medijima često nije jasno da li treba da objavljuju takve informacije ili ne, pa se oslanjamo na to da svaki roditelj može da proceni šta je dobro za njegovo dete“, naglašava Jurić.

Naš sagovornik smatra da mediji ne treba da objavljuju objave roditelja u slučaju nestanka deteta dok ne pričaju sa njima i ne provere da li je prijavljeno policiji.

„Objavljivanje takve vesti kao neproverene informacije vidim kao ogromnu štetu. Neophodno je da novinari razgovaraju sa porodicom, procene kako oni komuniciraju, jer može biti velika šteta po dete ako mu se ugrozi lična privatnost. To su osetljive teme i nije ozbiljan pristup ako se nešto objavi bez dozvole roditelja i dok se ne razgovara sa njma, kako bi se utvrdilo da li je dete zaista u opasnosti“, napominje Jurić i dodaje da treba biti oprezan kada su deca u pitanju jer to može uticati na razvoj njihovih ličnosti, dok je drugačije u slučaju odraslih osoba.

Kada mediji krše etički kodeks?

Godine 2022. veliki broj medija objavio je vest o nestanku dece Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici, sve sa objavljivanjem njihovih imena i fotografija. Slučaj je završio pred Savetom za štampu, koji je doneo odluku da su mediji prekršili Kodeks novinara Srbije.

Novinarima je u takvim slučajevima često teško da procene da li je veća šteta od objavljivanja ili od neobjavljivanja, ali moraju biti svesni potencijalne štete i po bezbednost deteta i po razvoj njegove ličnosti

Ocenjeno je da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na dužnost novinara da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, na obavezu da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom, zatim tačka po kojoj novinar ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja, ali i obaveze poštovanja privatnosti, dostojanstva i integriteta ljudi o kojima se piše, odnosno da se osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije.

Sve je počelo kada je razredna jedne od devojčica saopštila na društvenim mrežama da je nestalo još troje dece, objavila njihove fotografije i zamolila da se to šeruje, jer je bila zabrinuta što ih nema već tri dana.

Komisija za žalbe Saveta za štampu ocenila je da je tekstovima u medijima grubo narušena privatnost maloletnika, koji pripadaju i posebno osetljivoj grupi dece bez roditeljskog staranja.

„Objavljena su njihova imena, fotografije sa Fejsbuka, kao i brojni detalji iz njihovih života koji nisu ni od kakvog interesa za javnost, na primer ko je čiji dečko, da li su devojke lepe ili nisu, ko se s kim druži, da li piju, puše. Takođe, spekulisalo se u vezi s tim šta im se dogodilo. Poseban problem je pozivanje čitalaca da informacije o nestaloj deci jave ocu kome je oduzeto starateljstvo, koliko je poznato, bez ikakve provere zbog čega se to dogodilo i da li je to uopšte bezbedno za dete“, navedeno je u odluci Saveta za štampu.

Članovi Komisije tada su naveli da za ovakvo narušavanje privatnosti ne postoji opravdanje u navodnom interesu da se deca pronađu, jer je već bilo jasno da ona nisu nestala, nego da su sama otišla, kao i da policija traga za njima. Kako su dodali, postoje situacije u kojima je nepohodno da se mediji uključe u potragu za nestalim osobama, posebno decom, i ta uloga može biti čak ključna u njihovom pronalaženju, ali to ne znači da mediji imaju pravo da preuzimaju posao nadležnih organa i samoinicijativno objavljuju imena i fotografije dece, na osnovu poziva neovlašćene osobe, koja ne mora ni biti svesna mogućih negativnih posledica svog postupka.

Članica Komisije za žalbe Tamara Skrozza tada je ocenila da sve to mora da se radi u koordinaciji sa policijom, a ne na zahtev neke profesorke ili nekoga ko uopšte nije nadležan.

Mediji se utrkuju da svaki nestanak objave, čak i kada o tome još ni policija nije obaveštena ili je prošlo svega par sati od prijave. Dešavalo se i da se deca već vrate svojim domovima u trenucima medijskih objava

Rekla je i da je pred Komisijom već bilo dosta slučajeva kršenja Kodeksa kad je u pitanju zaštita dece i da to postaje „najproblematičniji“ deo Kodeksa za one medije koji ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka niti o tome da će ono što je objavljeno na internetu zauvek obeležiti živote te dece.

Skrozza za Cenzolovku objašnjava da ovaj segment nikada nije bio regulisan ni Kodeksom ni zakonima, ali da zdrav razum nalaže da se fotografije i identitet dece koja su bila izgubljena uklone iz medija u trenutku kada dete bude pronađeno.

„Ukoliko imamo slučaj, kao što je bio primer Malčanskog Berberina, nastavkom objavljivanja imena i identiteta deteta zapravo grubo urušavamo njenu ili njegovu privatnost i budućnost tog deteta. U slučaju Malčanskog Berberina ta budućnost je definitivno urušena, jer je opisano šta je s detetom rađeno, a devojčica potiče iz sredine u kojoj se dosta pažnje obraća na prošlost, na devičanstvo, na čistoću i tako dalje. Moramo da znamo da, bez obzira na to ima li ili nema ‘amber alert’ sistema, pravilo stoji da slike i identitet dece moraju da budu ukljonjeni iz medija da se ne bi dalje narušavala privatnost deteta“, ocenjuje Skozza.

U trenutku pronalaska deteta, slika i identitet moraju da se sklone, jer svako razvlačenje maloletne osobe po medijima utiče na ostatak njegovog ili njenog života. To je nešto na šta mediji moraju strogo da obrate pažnju (Tamara Skrozza)

Ona dodaje da se podrazumeva da kada je dete izgubljeno, onda svi mediji objavljuju ime i prezime i fotografiju, ali da to sve ne znači da mediji moraju da nastave sa tom praksom.

„U trenutku pronalaska deteta, slika i identitet moraju da se sklone, jer svako razvlačenje deteta po medijima utiče na ostatak njegovog ili njenog života. To je nešto na šta mediji moraju strogo da obrate pažnju, jer mogu da nanesu ozbiljne štete po njihovu budućnost“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, u pripremi je novi Kodeks novinara Srbije, u kojem bi trebalo da bude i odredba koja se tiče ukljanjanja identiteta dece u trenutku kada budu pronađena.

„Dakle, nije problem da mediji objave identitet deteta koje je nestalo, to se najčešće čini na zahtev roditelja i u saradnji sa policijom, odnosno trebalo bi da bude u nekoj koordinaciji. Međutim, problem nastaje kasnije. Dok se dete traži, normalno je i logično, i svako od nas bi to uradio, da mediji objave i fotografije, ali ne samoinicijativno, već u koordinaciji sa drugim akterima u priči. Problematično je ponašanje medija nakon što je dete pronađeno – nikakav identitet, nikakve tople ljudske priče o tome kako se sada dete adaptira na život ili razlozima zbog kojih je dete bilo nestalo“, naglašava Skrozza.