Kako da mediji ne izveštavaju senzacionalistički kad predsednik države i šef policije nezakonito objavljuju podatke?

Višestruko ubistvo dece i zaposlenih u osnovnoj školi u Beogradu, za koje je osumnjičen maloletni dečak, od trenutka kada se to dogodilo, u sredu pre podne, postala je najvažnija tema u domaćim medijima. Izveštavajući o ovoj tragediji, veliki deo njih je istog dana uspeo da prekrši brojna pravila novinarskog kodeksa.

„Ogorčene smo lakoćom sa kojom su pojedine redakcije prešle sve granice i principe odgovornog izveštavanja i senzacionalističkim pristupom doprinosile spekulacijama o broju žrtava i povređenima, postavljale neprimerena pitanja maloletnim đacima škole, objavljivale njihove lične podatke i time samo povećale osećaj bespomoćnosti, traume i patnje”, navela je u reagovanju na ovakvo medijsko izveštavanje grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama. 

Ime i fotografija osumnjičenog dečaka nisu smeli da budu objavljeni

Ova pucnjava je „apsolutni presedan kada je reč o događajima u našoj prošlosti”, kaže novinarka Vremena i jedna od osnivačica Novinarki protiv nasilja Jovana Gligorijević. 

„Volela bih da medijima dam ’malo popusta’. Da njihove greške pripišem tome što se nisu snašli. Ovako nešto dosad nismo imali.” Ipak, dodaje ona, postoje greške koje su napravili mediji, koji i inače „lešinare kada se dese traumatični događaji – ovog su puta možda i gore”.

„Objavljivanje imena osumnjičenog dečaka, kao i njegove fotografije, nije smelo da se dogodi”, izričita je novinarka.

U medijima se licitiralo ubijenim glavama, brojem mrtve dece, brojem povređenih…

„Pojedini tabloidi su u tom licitiranju čak i pogodili tačan broj. Odakle im taj podatak, ne znam. Ali, nije stvar u tome kako ćeš dobiti neku informaciju, nego kada ćeš je objaviti. Informaciju treba da objaviš kada ona bude zvanična, jer to znači da su o tome što se desilo već obavešteni svi koji treba da budu”, objašnjava Gligorijević.

Ona dodaje i da je ogorčena na javnost „koja je zahtevala da dobije zvanične informacije što pre”.

Ministarstvo unutrašnjih poslova izašlo je u javnost sa zvaničnim informacijama oko tri i po sata nakon što se pucnjava dogodila. To je, kaže Gligorijević, rekord u brzini MUP-a otkako se ona bavi novinarstvom.

Puno ime i prezime, kao i datum rođenja maloletnog dečaka osumnjičenog za pucnjavu, javnosti je saopštio – načelnik Policijske uprave u Beogradu Veselin Milić.

„Ako načelnik policije uradi tako nešto, govoreći da data situacija to opravdava, a svestan je da nije u redu, to dovodi u pitanje sve što radimo mi koji trubimo o medijskoj etici, apelujući na kolege, koleginice i uredništva o tome kako treba izveštavati”, smatra Gligorijević.

Osim iznošenja detalja o osumnjičenom dečaku, Milić je medijima pokazao i skicu plana onoga što se dogodilo i spisak dece koje je osumnjičeni dečak, navodno, planirao da ubije.

„Taj spisak kruži po medijima i društvenim mrežama, zato što je načelnik policije dovoljno dugo i vrlo namerno njega držao u ruci kako bi fotoreporteri stigli da ga slikaju”, kaže Jovana Gligorijević.

Tek, ispostaviće se, Milićevo obraćanje medijima bilo je samo početak. Iz institucija i od strane političara dolazili su do medija detalji i o osumnjičenom i o istrazi.

Ministar prosvete Branko Ružić pripisao je ono što se dogodilo uticaju „zapadnih vrednosti” i „video-igrama”.

Jovana Gligorijević smatra da je „skroz u redu ne znati i ne razumeti, ali ovako složenu situaciju objašnjavati jednostavnim objašnjenjima kao što su video-igrice – uvredljivo je, smešno, pogrešno i netačno.”

„Ovo je veoma složen fenomen. Hajde da vidimo šta se događalo, šta je dovelo do toga, da bismo radili na prevenciji. Ali polako. Moramo nekako da razumemo šta se desilo.”

Vučić ugrozio maloletnu devojčicu 

O tome šta se desilo govorio je naširoko i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznoseći podatke o osumnjičenom dečaku, njegovoj maloletnoj sestri, njegovim roditeljima…

„On je ugrozio devojčicu, rekavši u koju školu ide. Iznosio je detalje iz zdravstvenog kartona osumnjičenog dečaka. Više zakona ove zemlje to zabranjuje”, kaže Gligorijević i dodaje:

„Novinar nije protočni bojler – u koga ti stavljaš input i izađe neki output. Novinar treba da napravi selekciju između bitnog i nebitnog, između onoga što jeste u javnom interesu i onoga što nije. Kada funkcioneri rade ovako, tada izbijaju sve adute iz ruku nama koji apelujemo na medije da poštuju Kodeks novinara i zakone Srbije.”