Kako medijska hajka može lekarima da uništi život: Ispovest niškog hirurga Milana Jovanovića

On je nakon šestogodišnjeg postupka dobio dve pravosnažne presude u svoju korist zbog serije medijskih tekstova u kojima je neistinito proglašavan lažnim hirurgom koji sarađuje sa kriminalcima.

Viši sud u Beogradu naložio je, kroz dve presude osnivaču, novinarki i urednicima jednog beogradskog dnevnika, da Jovanoviću isplate naknadu štete zbog duševnog bola usled povrede ugleda i časti, zbog toga što je u seriji tekstova, objavljenih 2014. i 2015. godine, objavljen niz neistina, a da pritom on nije pozvan da na optužbe odgovori, niti je objavljen njegov demanti.

Sud je zaključio da su takvim tekstovima prekršeni Ustav Srbije i Zakon o javnom informisanju i medijima.

„Donošenje ovih presuda jeste izvesna satisfakcija, ali nedovoljna za sve ono što sam bio prinuđen da prođem. Na novinarskom prekom sudu, bez pokušaja provere istinitosti informacija u kontaktu sa mnom, policijom, tužilaštvom ili sudom, a bez mog prava na odbranu, presuđeno je da sam ‘kriminalac u belom mantilu’, javnost je brutalno obmanuta, a na internetu se i dalje mogu pročitati takve laži. Platio sam cenu, bez osnova i preveliku, samo zato što je taj medij, pretpostavljam, nastojao da senzacionalističkim tekstovima podigne tiraž, a ‘neko’ želeo da me efikasno diskredituje jer sam nameravao da se kandidujem za direktora niškog Kliničkog centra“, kaže Jovanović, inače opšti i vaskularni hirurg i profesor Medicinskog fakulteta.

On dodaje da javnost treba da bude obaveštena o ovakvim medijskim greškama iz više razloga.

„Javni interes je da građani znaju kakav nam je zdravstveni sistem i da li ih operišu lažni hirurzi, a studente, lekare i hirurge uče lažni profesori, kako sam označavan. Ništa manje nije važno ni pitanje profesionalnosti i etičnosti medija, koji gaženjem pravila struke, bacaju ljagu na ovu važnu i časnu profesiju i nanose sramotu kvalitetnim i čestitim novinarima. Nije nevažan ni targetirani pojedinac“, kaže naš sagovornik i dodaje:

”Objavljivane su neistine za neistinom, a moja fotografija je neovlašćeno objavljena na naslovnoj strani, odmah pored slike proglašavanog narkobosa Dragoslava Kosmajca. Drugi mediji su prenosili tekstove. Skoro svi su mislili da je to što se uporno piše prava istina, a ljudi su zazirali od mene, zaobilazili me ili se podsmevali. Imao sam odliv pacijenata, mogao sam da ih izbrojim na prste jedne šake. Čak i najbolji prijatelji su se distancirali, a kum me je pozvao na svadbu svog sina tako što mi je ubacio pozivnicu u poštansko sanduče”, kaže Jovanović.

Kroz slične patnje, kaže, prolazila je i njegova supruga koja radi u Kliničkom centru.

Sin je tada bio student medicine i slušao da mu je otac prevarant i kriminalac, iako je znao da ga “nikada nije pratio ružan glas da je nekoga prevario, tražio ili uzeo mito, nesavesno lečio, načinio stručnu grešku ili prekršio zakon”.

“U nekim trenucima bilo je nepodnošljivo, a tada svakom čoveku svašta pada na pamet. Već smo, uostaom, imali priliku da se uverimo da neke osobe, kompromitovane preko društvenih mreža, nisu izdržale linč kojem su, ni krive ni dužne, bile izložene i da su, nedovoljno jake da savladaju duševnu bol, podigle ruku na sebe. Mediji bi o tome morali da vode računa i da ne satanizuju ljude”, kaže on.

Viši sud u Beogradu je, inače, u prvoj presudi ocenio da su netačne infomacije u seriji tekstova u kojima se navodi da je Jovanović “lažirao studiju i postao hirurg”, da je “lažni hirurg i prevarant koji operiše pacijente”, kao i da je zbog toga navodno “suspendovan”.

Na osnovu podnetih dokaza sud je, međutim, utvrdio da je on bio jedan od najboljih studenata niškog Medicinskog fakulteta, da je zbog toga nagrađivan, da je diplomirao sa srednjom ocenom 9,81, potom magistrirao i položio specijalistički ispit iz opšte hirurgije, pa odbranio doktorsku disertaciju, te licenciran kao specijalista vaskularne hirurgije.

U drugoj presudi, povodom druge serije tekstova, navedeno je da su netačne informacije da je Jovanović navodno učestvovao u “skrivanju narkodilera u bolnici”, odnosno u njegovom “držanju u nedogled na spisku za operaciju” ili “izdavanju lažne dokumentacije”, sve u cilju da narkodiler izbegne zatvor.

Ovakvim neistinitim informacijama tužilac je predstavljen kao vršilac radnji koje predstavljaju krivična dela iako je Ustavom i Zakonom o javnom informisanju propisano da se niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda, a protiv njega nikada nije pokrenut krivični postupak, navodi sud.

Jovanovićeva fotografija je, takođe, dodaje se u presudi, objavljena suprotno Zakonu o infomisanju, jer on na to nije dao saglasnost, čime je povređeno njegovo pravo na privatnost.

U obe presude se konstatuje da pre objavljivanja spornih tekstova nisu sa pažnjom primerenom okolnostima, proverene poreklo i istinitost informacija.

Jedan od izuzetaka

“U to vreme sve je bilo orkestrirano, i u drugim medijima, i svi su bili protiv mene, to je bilo nekakvo pravilo. Jedan od retkih izuzetaka je bio dnevni list Danas, koji je o svemu što se dešavalo pisao objektivno”, kaže Jovanović, objašnjavajući razloge da svoju upozoravajuću ispovest iznese u Danasu.