Kako nas tabloidi lažu i kako se boriti protiv toga

U Srbiji postoji portal “Fakenews tragač” koji se upravo bavi lažnim vestima i njihovi podaci pokazuju da je tokom 2017. godine, dnevni list “Alo” od 358 naslovnih strana, na čak 237 imao naslove koji bi se mogli okarakterisati kao lažne ili manipulativne.

U slučaju tabloida “Informer” brojka je još veća. Na 302 naslovne strane, čak 362 puta su objavljene lažne ili manipulativne vesti.

Urednik portala Fakenews.rs Stefan Janjić ističe da su njihove analize utvrdile da lažne vesti najviše objavljuju mediji za koje je Savet za štampu utvrdio da najčešće krše Kodeks novinara, ali da se dešava da se lažne vesti pojave i u medijima koji se smatraju profesionalnim i objektivnim.

Lažne vesti se, kako objašnjava, plasiraju na tri načina: kroz tzv. “copy/paste” novinarstvo gde se tekstovi sa društvenih mreža ili drugih medija objavljuju bez proveravanja činjenica ili izvora, drugi način je prikriveno oglašavanje, najčešće u tekstovima o zdravlju, a treći je politička propaganda koja je, prema njegovim rečima, često u bliskoj vezi sa nacionalizmom.

Kako utvrditi koja je vest lažna

Janjić kaže da postoji nekoliko načina kako utvrditi da li je neka vest lažna ili ne. Tabloidi često objavljuju vesti pozivajući se na anonimne izvore koje je nemoguće proveriti, ukazuje on, ali dodaje da su te vesti često vremenski oročene, što pomaže u analizi. Tako su npr. tabloidi objavljivali da će u jednom trenutku “Hrvati uzeti Apatin”, “Fakenews tragač” je sačekao datum pomenut u tekstu, nikakvo uzimanje Apatina se nije dogodilo i vest je klasifikovana kao manipulativna, objašnjava Janjić.

Zatim se dešavaju manipulacije u prevodu tekstova, pa su neki kritički tekstovi koji su o Srbiji objavljivani u stranim medijima, u domaćim tabloidima prenošeni kao hvalospevi što se, kaže Janjić, lako proveri poređenjem sa izvornim tekstom.

Isto važi i za istraživanja, dodaje on i navodi primer tabloida “Alo” koji je objavio naslov da će “Hrvatska postati pustinja 2037”, a reč je o potpuno manipulativnoj interpretaciji izveštaja na koji se tekst oslanja.

Laž koja prija

Janjić ukazuje da ne postoje relevantna istraživanja javnog mnjenja o tome kako lažne vesti utiču na javno mnjenje, ali ima utisak da se plasiraju tekstovi u skladu sa većinskim stavom stanoviništva koje, kako kaže, ima distancu prema manjinskim grupama i više je naklonjeno Rusiji nego EU.

“Prema pretpostavljenoj slici se plasiraju ovakvi sadržaji i istovremeno ih učvršćuju”, upozorava on, ali veruje i da ljudi koji prepoznaju netačne vesti uživaju u “laži koja prija”.

Janjić kaže i da je država malo zainteresovana za problem lažnih vesti, i da je Regulatorno telo za elektronske medije potpuno pasivno.

Ratnohuškačko novinarstvo

Docentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić upozorava da je cilj lažnih vesti da zavedu i manipulišu kako bi se progurala politička agenda određene interesne grupe.

Broj lažnih vesti se, kako kaže, uvećeva od 2013. godine, a kulminirale su u vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore u SAD. Pored politike, najpodložnije teme za lažne vesti su migranti, klimatske promene, LGBT zajednica i vakcine, ističe Krstić.

Ukazuje i da se na osnovu tekstova u domaćim medijima stiče utisak da smo stalno sa nekim u ratu – ako nismo sa susedima, onda smo sa velikim silama. Takvo ratnohuškačko novinarstvo nije dobro, jer napada emocije, izaziva i jača bes i mržnju, upozorava ona.

Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Zato je posao medijskih profesionalaca da ukažu na vesti koje nisu tačne. U Sjedinjenim Američkim Državama je npr. napravljena crna lista vebsajtova koji su kažni, kao i lista kredibilnih medija.

“Nisu dovoljne samo incijative, neophodno je da imamo kvalitetnije obrazovanje, da možemo da gradimo taj odnos”, poručuje ona i dodaje da su za visok stepen svesti neophodni kvalitetno obrazovanje, visok stepen demokratije i visok stepen slobode medija.

Zato studentima, na prvim predavanjima na FPN-u, govori o lažnim vestima – o tome zašto su opasne, kako da razlikuju kredibilne od nekredibilnih izvora itd. Savetuje im takođe da instaliraju ekstenziju Istinomera i slične aplikacije koje bi im pomogle u razotkrivanju lažnih vesti.

“Morate da edukujete građane da prepoznaju lažne vesti”, podvlači Krstić i dodaje da je u inicijativama koje podržavaju Evropska komisija i novinarska udruženja, ključno pitanje povratka poverenja u novinarstvo.

Najveći stepen poverenja u EU imaju nacionalne radio stanice, dok se najmanje veruje internetu, ističe Krstić, pozivajući se na zvaničnu EU statistiku. Takođe ukazuje da poverenje u društvene mreže opada, dok poverenje u novinarstvo raste, što kako kaže, pokazuje da neke inicijative daju rezultate.