„UNS spinovanjem brani provladine tabloidne medije osuđene za klevete“, „Smajlović i Radomirović spinuju da zaštite Vučićeve medije“, „UNS učestvuje u hajci režimskih tabloida na Junajted grupu“, kažu mediji u vlasništvu Junajted grupe koji su izdašno prenosili tekstove, čiji sam autor, u kojima se otkriva kako se tabloidima i provladinim medijima slivaju milioni iz budžeta.
Kažu na televiziji N1, da je UNS-ov tekst postao „‘municija’ u orkestriranoj kampanji prorežimskih medija i skretanju pažnje sa odluke“. UNS je, dakle, optužen da je zahtevom da se objavi odluka zapravo skretao pažnju sa odluke.
Ukoliko bi isti profesionalni standardi važili za sve, kako bi se tek nazvali potpisani i nepotpisani tekstovi koji su o UNS-u objavljeni? Hajka na najstarije i najveće novinarsko udruženja u Srbiji ili čudna, do sada neviđena vrsta istraživačkog novinarstva koja ima za cilj da od javnosti sakrije presudu na koju se pozivaju.
O odbrani novinarstva i profesionalnih standarda sigurno nije. Nakon što su ujedinjeni urednici Junajted grupe presudili UNS-u, na Tviteru je krenula lavina prostačkih uvreda i pretnji zato što smo se usudili da pozovemo novinare i urednike televizija N1 i Nova, kao i portala Nova.rs, da se odupru pritisku vlasnika i da prestanu da svojim izveštavanjem drastično krše Kodeks novinara.
Još je tužnije što je portal Nova.rs objavio da je UNS „interesovanje za postupak pokazao nakon što su tuženi mediji pokrenuli hajku, dok ih pre toga pomenuti spor nije interesovao“. Istina je da tuženi mediji ni jednu reč nisu objavili o ovoj presudi, a da UNS jeste, neposredno posle objavljivanje teksta N1 o istoj presudi.
U sinoćnjem prilogu N1, novinar Mladen Savatović na telefonu pokazuje predsedniku UNS-a dokumenta, u već slavnom stilu Miodraga Sovilja predsedniku Srbije, i pita ga da li će da proverava autentičnost tih dokumenata u kojima piše da su o tužbi Dragana Šolaka protiv Pinka, Informera i Studija B ovi mediji bili obavešteni.
Gledajući prilog pomislila sam da je novinar N1 Savatović došao do presude ciriškog suda koja je u korist njihovog vlasnika, kako kažu, i da je pokazuje predsedniku UNS-a. Uzaludna su bila moja očekivanja kada sam videla da novinar N1 zapravo samo pokazuje ono na šta je i UNS baš u tekstu, koji je kako kažu izazvao „orekestriranu kampanju“, prethodno ukazao.
U istom prilogu, isti novinar Radomiroviću spočitava da je sajt N1 naveo da u njihovom tekstu pod nazivom „Švajcarski sud: Mediji u Srbiji objavili neistine o Draganu Šolaku“ stoji da je to saopštila Junajted grupa. Tačno je da to sada piše na sajtu N1 u tom tekstu, ali nije pisalo i 28. septembra kada je ovaj tekst objavljen.
Lako se može utvrditi da je sajt N1 naknadno dodao u tom tekstu „saopštila je United Grupa“. UNS, NUNS i Cenzolovka, ali i drugi mediji preneli su izvorni tekst sa sajta N1 od 28. septembra u kojem ne stoji ta formulacija, dok su agencija Beta i Insajder objavili „N1: Švajcarski sud utvrdio da su mediji u Srbiji objavljivali neistine o Draganu Šolaku“. Vidi se i u dnevniku N1 od istog datuma šta je pisalo na sajtu.
To mi je potvrdio i urednik sajta N1 Nikola Stojić, pre objavljivanja teksta UNS-a, da je to greška onog koji je u tom trenutku radio na sajtu i da je to zapravo saopštenje Junajted grupe, a ne tekst N1, koje je prosleđeno medijima a koje mi je i sam poslao. Rekao je da niko na portalu nije imao uvid u tu presudu.
Kako je moguće da je sajt N1 naknadno dodavao bilo šta u tekstu, a da onda optužuje UNS da iznosi neistine kako bi zaštitio provladine medije? Zar prema profesionalnom kodeksu ne treba da se naznači šta je u tekstu naknadno dodato ili su to moja suluda očekivanja od medija koji kažu da im profesionalnost ne manjka? I od kad, kao novinarka UNS-a, štitim provladine medije?
Oni koji prate sajt UNS-a znaju da istražujem koliko je upravo tabloidima i provladinim medijima dodeljeno novca na medijskim konkursima iako krše novinarski kodeks, kao i da nisu ni pod kakvom zaštitom od strane UNS-a. Ali za razliku od takvog istraživanje kada su svi podaci javno objavljeni, pisanje o ciriškoj presudi je gotovo nemoguće jer je i dalje pod velom tajne.
Istina je i da sam pozvala Jugoslava Ćosića za komentar o presudi nakon što je ova informacija objavljena na sajtu N1, koji mi je rekao da ne želi da komentariše presudu Dragana Šolaka i uputio me na Junajted grupu.
U tekstu novinara N1 Savatovića navodi se i da je „švajcarski sud ustanovio da je reč o građanskom sporu i da bi njenim objavljivanjem bila ugrožena zaštita podataka o ličnosti“.
Ako je to već švajcarski sud ustanovio, kako je moguće da je objavljeno saopštenje Junajted grupe u kojem se navodi da je taj sud „nepobitno utvrdio da je došlo do povrede prava ličnosti Dragana Šolaka od strane tuženih medija“? Zašto je informacija objavljena, ako nikome neće biti dozvoljeno da ima uvid u presudu i ako je reč o sporu Dragana Šolaka, a ne Junajted grupe?
Možda nemam dugu novinarsku karijere, ali ni starije kolege se ne sećaju da je u srpskim medijima ikada objavljena vest da je neko osuđen a da se ne zna na koliku kaznu je osuđen i uz kakvo obrazloženje. Zašto bi neko ko je dobio važan sudski spor vatreno branio tajnost presude koja je dokaz njegove velike pobede?
Sve što je UNS objavio o slučaju presude u Cirihu možete pročitati u nastavku:
– Junajted grupa i sud u Cirihu kriju presudu po tužbi Dragana Šolaka protiv srpskih medija
– Švajcarski proces – da li je bio moguć spor protiv srpskih medija bez njihovog prisustva
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.